Да би се живело, у грађани посежу за новцем који су банке одобриле за минусе или кредитним картицама, које су такође надохват руке. Међутим, коришћење те две нимало јефтине позајмице од ове године може утицати и на кредитну способност клијента код одобравања готовинских и потрошачких позајмица. Односно, могу им знатније умањити кредитну способност па самим тим и суму поменутих кредита коју ће банка одобрити.
Од 1. јануара почела је примена новог сета прописа Народне банке Србије. Тако да се од 2019. степен кредитне задужености клијента утврђује као однос укупних месечних кредитних обавеза и редовних нето месечних прихода. Уколико банка одобри кредит који прелази 60 одсто поменутог износа, она је у обавези да потраживања таквог клијента засебно прикаже у извештају који доставља НБС-у о квалитету своје активе. За износе веће од 60 одсто банка ће бити у обавези да умањи капитал. То утиче на адекватност капитала банке све до коначне отплате поменутог кредита. Код рачунања поменутог удела од 60 одсто ту улазе, сем рате кредита, и коришћени износ дозвољеног минуса, обавезе које клијент има по основу кредитне картице и финансијског лизинга. У ту суму обазено улазе и иста дуговања која клијент има код другх банака, односно ако има кредит и обавезе по другом рачуну. Од ове године важи правило „мање дуговања – већа кредитна способност”.
Секретар Удружења банака Србије др Верољуб Дугалић такође сматра да је мера добра јер смањује ризик у овој области кредитирања. Осим тога, могла би донети за грађане једну веома битну појаву а то је пад камата. Када је ризик мањи, логично је да стопа то прати.
То правило важило је и до сада на нашем тржишту. Тако су банке готовинске кредите до годину дана наплаћивале с 8,28 одсто годишње камате, а на пет година с 11,89.
Клијент који има плату од 50.000 динара може без проблема узети кредит с ратом до 30.000. Уколико има минус од 2.500 и рату на картици 5.000, мораће да нађе начин да се уклопи у рату од 22.500 динара.
Други чинилац који ће утицати на задуженост клијената односи се на рок одобравања готовинских и потрошачких кредита до осам година. То важи за све потрошачке кредите сем оне за куповину аутомобила и других возила. А ако банка то уради, биће у обавези да умањи свој капитал до окончања отплате.
На те потезе НБС се одлучио да би смањио ризик. Прошла година била је још једна у којој су ти зајмови забележили процват. По подацима Кредитног бироа Удружења банака Србије, смао лане су порасли 22,2 одсто и зауставили се на 400,09 милијарди динара. Хоће ли их мере успорити, остаје да се види.
Професор на Београдској банкарској академији др Зоран Грубишић сматра да је то добар потез јер готовински зајмови спадају у кредите који се брзо одобравају. Посебно су ризични рефинансирајући кредити: када се одобравају, увек се уз прекомпоновање старих обавеза дода још новца па дуг стално расте.
Д. Вујошевић
