Камате нису као некад, али многи ипак сматрају да им је у банкама новац на сигурном. Ускоро би им се могло догодити да ту сигурност почну и да плаћају: поједине банке су уз нове штедне производе пустиле у оптицај и одржавање штедног рачуна. Друге пак не примају динарску штедњу по виђењу. Рачун се може отворити и динари се могу положити, али то је текући рачун и клијенти банке ту плаћају месечно одржавање и добијају уз њега платну картицу. Хоће ли своје динаре само чувати у банци или их трошити платном картицом је на њима самима.
Прокредит банка ових дана нуди пакет „Флекси штедња”. Клијенти које тај програм привуче не могу само да отворе рачун у банци и положе новац. Пут до те штедне услуге води преко отварања тотал или обичног текућег рачуна. Камата на штедњу иде, али се одржавање рачуна плаћа 450 односно 200 динара. У Прокредит банци сматрају да су клијентима на тај начин уз штедњу пружили и друге услуге.
Они нису једина банка на домаћем тржишту која нуди штедне услуге па клијенти могу да бирају.
Што се тиче других банака, за сада не размишљају о увођењу тог трошка. У Адико банци могуће је отворити штедни рачун без тошкова. У Еуробанци нема трошкова одржавања штедног рачуна за све валуте. У ОТП банци се отврање и вођење штедног рачуна не наплаћује, али нема динарске штедње по виђењу. Клијент тада отвара текући рачун уз који добија дебитну картицу, а месечно одржавање је 155 динара.
Тиме да ли ће банке ускоро наплаћивати одржавање штедних рачуна бавио се недавно и сајт „Каматица”. По резултатима до којих су дошли, у Интези, Ерсте банци и НЛБ-у не наплаћују одржавање штедних рачуна.
Највише се код нас штеди у еврима. Међутим, и друге валуте се појављују на штедним рачунима, али у доста скромном обиму. После евра, домаће штедише највише верују америчком долару – око 4,5 одсто штедње је у тој валути.
Следећи на листи је швајцарски франак – 3,5 одсто улога је у том страном новцу. За разлику од оних који су у францима задужени, штедише немају проблема.. . ако се не рачунају ниске камате, које су листом испод процента годишње.
Међутим, познато је да код нас све банке помно прате шта ради конкуренција. Тек када крајем октобра крене „Недеља штедње”, а која се протегне и на новембар, видеће се како банке у ствари размишљају. Могуће је да ће се уз повољнију камату понудити и пакет-рачуни, а на клијенитма је да се прерачунају и виде шта им се више исплати. Банке у овом тренутку за штедњу баш и нису много заинтересоване. Кредитна активност код нас већ неколико година стагнира. Банке нуде повољне услове на штедњу и високе камате када кредити расту и када су потребна слободна средства за пласмане у кредите, а где су стопе увек више него на положене депозите.
Д. Вујошевић
