Шеф агросектора ЕБРД-а југосисточне Европе Миљан Ждрале објашњава да је то предвидиво јер се на тржишту Србије више од 50 одсто мале трговине одвија кроз неформални традиционални сектор.
- Развој модерне малопродаје, уз поштовање тржишних стандарда пословања, који се примењују у развијеним земљама ЕУ , може донети бенефите за комплетан вредностни систем у том сектору. Од добављача, примарне производње преко логистике и прехрамбене индустрије– оценио је Ждрале.
Уколико су његове прогнозе тачне тржиште малопродаје у Србији наставиће да се тресе. Јер, Лидл је за само два месеца узрдмао тржиште малопродаје, отргнувши у првом моменту од највећих трговинских ланаца у земљи од три до четири одсто учешћа. Процене Комисије за заштиту конкуренције , која је урадила оспежно истраживање малопродаје, биле су пролетос да ће Лидл врло брзо узети до седам одсто тржишта и тако смањити учешће водећих ланаца “Делеза” који је 2016. учестовао са 21 одсто и “Меркатора” , у чијем саставу су ИДЕА и Рода, који је имао 16 одсто .
С друге стране, процене компаније “Ниелсен Адриатиц” о тренуду у овој години који је резултат спроведеног истраживања су да је вредносна продаја водећих произвођача у објектима који се налазе у близини Лидлових објеката у октобру опала за 9,42 одсто у односу на исти месец претходне године.
По оцени Саше Ђоговића из Института за тржишна истраживања, укрупњавање трговинских ланаца је нешто што је неминовно, јер је тако свуда у свету.
- Не само Лидл, већ сви малопродајни ланци угрожавају мале радње и то је нешто што не може да се промени. Свуда долази до укрупњавања тако да ће мале радње уколико желе да преживе морати да изаберу другачији асортиман или да се специјализују – процена је Ђоговића.
По оцени српских економиста и стучњака , немачки “Лидл” би у Србији могао за годину или две заузимати од 10 до 15 одсто тржишта с обзиром да има одличну стратегију која се огледа у ниским ценама које привлаче српске потрошаче којима је сваки динар драгоцен и који имају мале приходе од којих купују најосновније намирнице. Као доказ за такву процену, стручњаци наводе податак да су многи маркети од када је “Лидл” почео да ради били принуђени да спуштају цену основних прехрамбених производа. По оцени Саше Ђоговића из Института за тржишна истраживања “Лидл” је почео да неким маркетима који су овде већ годинама ценовно парира, што показује да су Немци добро проучили српско тржиште и да добро познају српског потрошача.
- Дакле, они су фокус ставили на ниску цену, а све остало укључујући и однос квалитет-цена су споредне ствари. Због ниске куповне моћи грађана Србије , ниска цена је у овом ланцу и најјача карика са којом лако могу да парирају свим осталим конкурентима- оценио је Ђоговић.
За Горана Паповића, председника Националне асоцијације потрошача, није ни мало чудо што су продавнице Лидла– њих 19 у 14 градова у Србији – често место у које одлази српски купац, јер се то догодило и у другим државама у којима су Немци отворили своје продавнице.
- У свим државама у којима “Лидл” послује дошло је до тога да су и остали ланци спустили цене у просеку за 20 одсто, што је добро за потрошаче. Но, као замерка овим продавницама је однос домаћих произвођача на рафовима у односу на остале. Мислим да треба видети колико је домаћих добављача и нарочито када се ради о воћу и поврћу – указао је Паповић.
Љ. Малешевић
