У ценама између пијачних и оних у великим маркетима нема велике разлике, али има нелогичности. Јер, за килограм кромпира треба исто пара колико и за килограм шећера (од 59 динара па навише).
На пример, за плаву новчницу – стотину динара – у радњама има да се купи и литар уља, колико кошта и килограм младе шаргарепе, док је два и по па и три пута скупља млада зелен, која кошта 250 и 300 динара.
Главица зелене салате продаје се за 50 динара, за колико се може пазарити и килограм парадајза и пет јаја, јер се она на пијаци нуде од десет динара па навише. Зна се да није исто гајити парадајз што и ставити у земљу семе зелене салате, и управо та два производа могу бити примери да цена не прати труд и улагање повртара.
Уз те намирнице вероватно има и других чија цена коштања нема логике, узимајући у обзир начин производње, али има резона у законима тржишта јер цене диктира понуда и потражња.
Одувек је зелен била скупља од шаргарепе, премда у начину узгајања нема разлике, али повртари кажу да се зелен мање сеје и даје мање приносе по хектару у односу на шаргарепу, па је зато и скупља. Не памти се, каже директор Земљорадничке задруге у Бегечу Горан Зец, да је килогрмам младе шаргарепе у јулу био стотину динара.
– Овог лета то је због великог извоза наше шаргарепе па инопотражња диктира да домаћи купац плаћа шаргарепу сто динара – наводи он.
По речима Бранислава Гулана, држава не треба да одређује цене хране, али треба да створи услове да пољопривредници произведу, продају и наплате род
– Код нас је лакше увести него произвести и зато треба домаћој пољопривреди подстицаји да би убрзала раст и ослободила се увозника – истиче он.
Члан Одбора Српске академије наука и уметности за село Бранислав Гулан каже да нашу пољопривредну производњу чине аспурдне ситуације у којој ни криви ни дужни долазе произвођачи и купци.
– Цену диктирају увозници јер у великим маркетима има доста поврћа али и воћа из увоза, и на основу тих цена су и цене на пијачним тезгама па је то и разлог да килограм кромпира кошта као и килограм шећера, а да главица зелене салате вреди као килограм парадајза – наглашава Гулан, и подсећа на то да цене диктира понуда и тражња па је шећер сада јефтин – килограм кошта од 60 динара, јер наша земља произведе 380.000 тона шећера, а за домаће потребе је довољно 220.000 тона. – Одавно је већ познато и да је минерална вода скупља од млека.
Иначе, „кромпираши” немају примедбе на цену коштања кромпира очекујући да би могао бити и скупљи. Они који су почели да ваде кромпир кажу да су приноси слабији па је, по речима једног од произвођача кромпира Бранислава Зеленовића, то могућ разлог да на јесен буде и скупљи. Али, Зеленовић каже, док јесен не дође, треба сачекати наредну седмицу.
– До сада су шлепери домаћег кромпира ишли ка Албанији па је и цена кромпира била по мери произвођача, међутим, на Космету стиже род па ће албански трговци трговати са српском покрајином, и то може, услед слабије потражње, снизити цену кромпира, што ће годити порошачима – предочава Зеленовић.
З. Делић
