Он је, наиме, коментарисао најновије поскупљење банкарских услуга и повећање палете услуга коју наплаћују, па ће тако банке, истиче у разговору за Танјуг, увек покушавати да максимално повећају свој профит, да наплате све што могу, а на нама је да то прихватимо или не прихватимо као цену услуге.
У пракси се обично сведе на то да прихватимо јер је банку тешко променити, па то клијенти ретко раде, а многи банку не промене никада.
„Заиста је тешко променити банку, чак се статистички зна да се то ређе дешава него промена супружника. Промена банке је врло комплексна, мења се навика, администрација, а нарочито је тешка уколико клијент има и кредит у тој банци”, каже саговорник Танјуга и додаје да управо на то банке и рачунају и да због тога могу да подижу цене својих услуга.
Узелац наглашава да се цене банкарских услуга, наравно, не могу оборити уличним протестом, а једино што клијентима остаје јесте да промене банку и када оне виде да им због неке њихове скупе услуге одлазе клијенти, цену ће свакако спустити.
Од 3.000 до 8.000 динара
Када је реч о самим трошковима које на конто банкарских услуга плаћају грађани, оне према рачуници “Каматице” годишње износе између 3.000 и 8.000 динара.
„Толико плати просечан корисник банкарских услуга на име накнада за одржавање рачуна, кредита и осталих трансакција у којима сада банке проналазе начин да наплате нешто екстра више и то је оно што је донела ера електронског банкарства”, истиче Узелац за Танјуг.
.Указује да је ту добро што када неко већ има навику да ради на телефону, ту навику лако може да пребаци на другу банку и опет ће му остати исти шалтер у рукама, тј. мобилни телефон.
„Неке банке су поскупеле своје услуге, неке и нису и клијенти могу да се пребаце код њих”, наводи уредник “Каматице”.
На опаску да се људи за банку опредељују пре према висини каматних стопа и другим условима, него висини накнада за услуге, каже да банку треба бирати према својим навикама, а када се банка доминантнио бира због јефтиног производа, као што је рецимо повољан кредит, ваља узети у обзир да је то можда управо онај магнет којим банка привлачи клијента, а да ће касније нешто друго наплатити скупље.
Клијенти се посебно љуте на банке због наплаћивања услуга електронског банкарства које су им у почетку нуђене као бесплатне, што према речима саговорника Танјуга треба схватити као и сваку бесплатну или акцијску понуду било ког другог производа на тржишту.
„Свака услуга има своју цену и то што вам у почетку нешто дају бесплатно, не значи да је оно стварно бесплатно, него се трошкови пребацују на онога ко услугу пружа, а све са рачуницом да ће клијент у једном моменту рећи да је спреман да услугу плати он”, објашњава Узелац.
Наводи и да Народна банка Србије не може да утиче на ценовну политику банака јер је она регулатор који управља системом у смислу равноправности транспарентности и информисаности грађана, али да не може да утиче на то колике ће бити цене услуга банака.
„Једини који утичу јесу клијенти који одлазе из банке. Они тиме утичу на банку да појефтини услуге, а ако тога нема, оне неће ни појефтинити”, закључује Узелац.
Д. Млађеновић
