Још више од њих на прве потезе конкуренције пажњу обраћају трговински ланци који већ послују код нас. Потрошачи очекују цене ниже и до 20 одсто. Што се тиче тржишног удела, немачка компанија би врло брзо могла освојити седам одсто тржишта, а касније и више, између десет и 15 одсто, колико има у Хрватској.
Доласком „Лидла”, који је дисконтни ланац, а то значи да су му и цене приступачније, креће и озбиљнија битка за српско тржиште.
Комисија за заштиту конкуренције је радила анализу тржишта малопродаје у Србији. По подацима о приходима од пре нешто више од године, највеће је учешће белгијског „Делеза” – то је ланац „Макси” маркета – 21 одсто. „Агрокорове” „Рода” и „Идеа” заједно су другопласиране – 16 одсто. Када се томе дода десетак мањих трговинских ланаца, добија се заступљеност од 55 одсто.
Први који би по процени Комисије требало да осете проблем су „Идеа” и „Рода”, у суштини део „Агрокора”, који се већ дуже носи с финансијским потешкоћама. Једна од великих предности „Лидла” је што увек усклађује цене с финансијском моћи купаца. Њихове финансијске перформансе им то дозвољавају. Уз то, њихове марже нису мале – 30 одсто, а у Србији се у просеку крећу од 17 до 24 процента. Пословање с њима је сигурно па добављачи пристају на додатне услове.
„Лидл” ће у четвртак отворити радње у Новом Саду, Суботици, Сомбору и Зрењанину. Шта могу очекивати они који послују на тржишту Војводине и шта у наредном периоду могу учинити па да одрже корак и да новом конкуренту отежају поход на српско тржиште? Да снизе цене – они могу за почетак ићи и испод суме коју су дали у набавци, али то не може трајати дуго. Осим тога, ту су и дужи рокови плаћања – чек на почек. Србија је прво тржиште где ће „Лидл” дати почек од 150 дана – како сами кажу, желе да се прилагоде локалним навикама потрошача. Домаћи трговински ланци углавном имају рок од 90 дана па до 180, потоње најчешће уочи слава и празника. Домаћи ланци се не оглашавају. Да се и они спремају да нешто повљно понуде потрошачима готово је сигурно.
У „Лидловим” продавницама наћи ће се асортиман 1.500 добављача, од тога је 350 из Србије.
За „Дневник” у „Лидлу” кажу да много пажње посвећују квалитету па самим тим и избору добављача. Њима се, осим ХАЦЦП стандарда, тражи и ИФС глобал геп серитфикат за воће и поврће. Пољопривредници који то успеју да испуне, имају шансе да се њихови производи нађу на полицама.
Већ у четвртак купце ће у „Лидлу” сачекати прилично ниске цене.
Литра трајног млека биће 50 динара, колико и стандардна табла млечне чоколаде од 100 грама.
Двоцифрену цену имаће и банане – 60 динара килограм, пола литра пива биће 45 динара, килограм пилетине 119, а чајне кобасице 300 динара.
Компанија „Лидл Србија” ће у четвртак, 11. октобра, у осам сати отворити 16 продавница у 12 градова широм Србије. Осим наведених градова Војводине, то су и пет продавница у Београду, затим у Бору, Крагујевцу, Нишу, Лесковцу, Смедереву, Ужицу и Шапцу, а по речима руководиоца корпоративних комуникација у тој компанији Мартине Петровић, купци у свим сегментима могу очекивати повољне цене.
Она је новинарима навела да ће све продавнице радити од 8 до 22 сата да би „били доступни свим људима који су чекали да се ’Лидл’ отвори”.
Д. Вујошевић
