Потрошачке цене су у односу на децембар 2018. повећане за 1,1 проценат.
У фебруару су на месечном нивоу поскупели акохолна пића и дуван за 2,6 одсто, храна и безалкохолна пића за 2,0 посто, здравство за 0,2 процента, док су цене намештаја, покућства и текућег одржавање стана, те ресторана и хотела порасле за по 0,1 одсто.
С друге стране, у посматраном месецу су пале цене одеће и обуће за 1,5 одсто, рекреације и културе за 0,7, комуникација за 0,2 и образовања за 0,1 проценат.
Цене осталих производа и услуга нису се битније мењале.
Извоз порастао 3,0 одсто, увоз 11,5 процената у јануару
Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у јануару 2019. порасла је за 7,8 одсто у односу на исти месец прошле године, на 2,84 милијарде евра, при чему је извоз повећан за 3,0 процента, а увоз за 11,5 посто.
Извоз робе је достигао 1,18 милијарди евра, а увоз 1,65 милијарди, тако да је дефицит износио 466,7 милиона евра, што је повећање од 40,9 одсто у односу на јануар 2018, објавио је данас Републички завод за статистику.
Покривеност увоза извозом је у јануару опала с прошлогодишњих 77,7 процената на 71,8 одсто.
У доларском износу, укупна робна размена са светом је била тешка 3,24 милијарде долара, и већа је за 1,2 посто него у јануару годину дана раније.
Извезено је робе у вредности од 1,35 милијарди долара, што чини пад од 3,3 процента на годишњем нивоу, а увезено за 1,88 милијарди, односно за 4,6 одсто више. Дефицит износи 532,3 милиона долара, и већи је за 32,2 процента у односу на јануар 2018.
Према десезонираним подацима, јануарски извоз је на месечном нивоу порастао за 5,3 процента, а увоз за 9,6 одсто.
Највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (35,5%), а у увозу Београдски регион (47,3%).
Земље чланице Европске уније чиниле су 61,8 одсто укупне размене.
Са земљама чланицама ЦЕФТА забележен је суфицит у трговинској размени од 103,2 милиона евра, при чему је извоз вредео 159,5 милиона, а увоз 56,3 милиона евра. Покривеност увоза извозом износи 283,3 процента.
Највећи суфицит у размени остварен је с Босном и Херцеговином, Црном Гором и Северном Македонијом, а од осталих земаља истиче се суфицит с Италијом, Словачком, Бугарском, Великом Британијом, Хрватском, Румунијом, Аустријом, Шведском, Словенијом и Холандијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини с Руском Федерацијом и Кином, а бележи се и у трговини с САД-ом,Турском, Пољском, Украјином, Корејом, Мађарском, Вијетнамом, Белгијом, Швајцарском, Данском, Немачком...
