Као и протеклих година, ставови преговарача о минималној цени рада – синдиката и послодваца – су на два пола, односно проценат повећања за који се залажу потпуно су различити: синдикати захтевају повећање веће од 25 одсто, а послодавци су спремни на далеко мањи проценат. Иначе, садашња минимална зарада обрачунава се на основу минималне сатнице од 172,54 динара и у односу на 2019. годину повећана је око 11 одсто.
Уколико се синдикати и послодавци не договоре – а то не би било први пут – одлуку о висини минималне зараде за наредну годину 15. септембра донеће Влада Србије. По свему судећи, држава је спремна да одобри повећање минимална зараде, а проценат с којим се иступило ближи је ономе на шта су послодавци спремни. Наиме, на јучерашњем састанку Радне групе за преговоре о минималној заради, представници Владе изнели су предлог да се она повећа у распону од четири до шест одсто.
Из Уније послодаваца Србије указују на то да су послодавци спремни на компромис по питању висине минималца, уз услов да тај раст не угрожава пословање предузећа у Србији. Они напомињу да је могуће повећање минималне цене рада до шест одсто, колико износи очекивани раст бруто друштвеног производа у 2021. години, уз услов да се кроз додатне мере – повећање непорезивог дела зараде са 16.000 динара на 19.000 и смањење пореза и доприноса на зараде, олакша пословање предузећа. У УПС-у наводе и да у преговорима о минималној цени рада желе да се дође до одрживог решења, које ће уважити разумљиву жељу синдиката да се зарада повећа, али и реалну ситуацију у привреди која се нашла на удару пандемије ковида-19.
Минимална зарада у Србији је, у односу на деценију уназад, виша око 13.000 динара.
Наиме, минималац се пре десет година обрачунавао на основу минималне цене радног сата од 102 динара, а важећи минималац – на основу 70 динара више минималне сатнице.
Пре једну деценију највиша минимална зарада била је око 18.750 динара, а најнижа око 15.200, а сада су ти износи око 31.750 динара и око 27.600 динара.
С друге стране, по речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, повећање минималне цене рада до шест одсто за синдикате је неприхватљиво, а разлога је много. Он истиче да је захтев синдиката да се минимална цена рада увећа око 25,5 одсто и да минималац буде око 37.500 динара, те да су синдикати и те како свесни ситуације у привреди изазване пандемијом, која је погодила цео свет, али и положајем радника у Србији који зарађују минималац.
Синдикати траже да се минимална цена рада повећа до износа минималне потрошачке корпе, чиме би био испоштован договор из 2108. године – да се до 2021. та два износа изједначе, каже Милић.
Како додаје, уз повећање минималне зараде уз проценат који су предложили представници Владе, сасвим је сигурно да до 2025. године просечна зарада у Србији неће достићи износ од 900 евра, а минимална зарада износ минималне потрошачке корпе.
Дакле, на одлуку о висини минималца за следећу годину неће се чекати још дуго, а уколико буде одобрено повећање од шест одсто, минимална просечна цена рада за следећу годину била би око 31.800 динара. То значи да би, у просеку, минимална зарада била већа око 1.800 динара, пошто је садашњи просечан минималаац нешто виши од 30.000 динара. За сличан износ коверта би требало да буде дебља сваког месеца пошто висина минималца зависи од броја радних сати.
Д. Млађеновић
