Незванични почетак новогодишње потрошачке грознице је „Црни петак” – последњи петак у новембру, то јест данас – када бројни трговински ланци и продавнице различитим попустима и погодностима излазе у сусрет купцима, а та акција често се продужи и током наредног викенда. Ипак, ове године пандемија коронавируса одразила се и на празничне акције, па ће већина потрошача своје омиљене производе потражити у интернет продавницама.
Онлајн куповина има бројне предности – штеди време, а у новонасталим околностима, када је физичка дистанца један од предуслова за очување здравља, уједно је и одличан начин да се избегну гужве у тржним центрима.
Осим тога, понуда се може разгледати на миру и хладне главе планирати колико новца ће се потрошити. Ипак, приликом таквог начина куповине треба обратити пажњу на услове испоруке – да ли се додатно наплаћује, колико траје и да ли се време испоруке уклапа с обавезама купца. То је посебно важно ако пошиљка стиже из иностранства – не би било пожељно да новогодишњи поклони намењени најмилијима стигну, на пример, у фебруару.
Осим закаснеле испоруке, још једна непријатност која може задесити купце приликом онлајн куповине су и преваре на интернету. Иако и иначе нису реткост, такве врсте превара посебно су актуелне током кризних и празничних времена, када је услед утицаја емоција пажња људи смањена.
Зато ових дана треба бити опрезан.
Треба водити рачуна о томе где и коме се остављају лични и поверљиви подаци. Додатно подозрење посебно је пожељно код примамљивих понуда које се добијају мејлом или кроз апликације за поруке. Не треба отварати линкове и додатке из мејла ако се све није претходно проверило и уверило у то да је порука исправна.
Потребно је проверити да ли адреса веб-странице на којој се жели плаћати почиње с „https”. Треба обратити пажњу и на симбол катанца поред веб-адресе – уколико је означен црвеном бојом, или уколико претраживач избаци упозорење да сертификат није валидан, никако не треба уносити податке о платној картици.
Увек треба куповати преко званичног сајта продавнице и не остављати своје податке на интернет локацијама до којих се дошло преко линка јер то могу бити лажне странице које само подсећају на праве.
Препоручује се да се куповина обавља преко сајтова који имају загарантовани ниво заштите. Сигурни сајтови за плаћање садрже опцију активирања услуге МастерКард 3Д Сикјур или Верифајд бај Виса, које омогућавају безбедна интернет плаћања.
Не треба уносити ПИН кôд приликом куповине путем интернета. То није податак који банке траже за обављање онлајн трансакције. Такође, банке никада неће тражити да се мејлом или поруком промене подаци, потврди лозинка или слично, па су такве врсте захтева најчешће знак да је реч о превари, тврде на ErsteZnali.rs, бесплатној, некомерцијалној платформи за финансијску едукацију.
Пандемија коронавируса потврдила је поменуто правило, па је протеклих месеци забележен велики пораст интернет превара, а када се томе дода и празнична атмосфера, јасно је да постоје врло оправдани разлози за опрез.
Осим тога, и интернет преваранти су све вештији, а њихови методи софистициранији него раније, па је веома важно да знамо како да се заштитимо од онлајн напада на наше податке и новац.
Не треба слати фото-копију картице (или другог документа) мејлом или у инбокс странице на друштвеним мрежама.
Пожељно је избегавати куповину с јавно доступних бежичних мрежа и дељених рачунара, јер се не зна да ли су заражени неким вирусом који може преузети податке купца.
Увек треба проверити интернет продавницу која се није претходно користила (нпр. уз помоћ Гугл препоруке или сајта Trust Pilot). Треба обратити пажњу на све поруке које се појаве и бити додатно опрезан уколико се појаве неке неправилности.
З. Делић
