Није то много – од 100 до 200 динара месечно, зависно од узетог износа. Међутим, када се све сабере, на годишњем нивоу није ни мало. Те благодети могле би потрајати и у наредној години.
Народна банка је ове године у два нарвата снизила референтну стопу. Почетком ове године она је била 3,5 одсто. НБС ју је смањио 14. марта на 3,25 одсто, а 12. априла на три процената. Ових дана задржана је на старом нивоу, наредна седница на којој ће Извршни одбор НБС-а о томе одлучивати заказана је за 9. август. Ономе ко се задужио у динарима по варијабилној стопи камата се израчунава тако што се на фиксну суму додаје белибор. То је стопа по којој се на међубанкарском тржишту банке између себе позајмљују новац. С падом референтне стопе пада и белибор –тренутно је шестомесечни 2,9 одсто, чак и мањи од референтне стопе.
Када се то прерачуна на кредит од 400.000 динара уз камату од осам, а на пет година, добија се нова слика. Данас се кредит рачуна по стопи од 7,38 одсто, односно рата се с јануарских 7.800 динара спустила на 7.600.
Шта комитенти могу очекивати убудуће?
О томе ко ће се задужити и по којој суми зависи од примања која има. Банке су спремне да дају за наше услове повеће суме с било којом платом. У рекламним порукама се великодушно нуде суме од 500.000 до 700.000 динара у кешу. Међутим, клијенти избегавају највеће понуђене суме. Највише готовинских кредита је код нас одобрено у износу од 300.000 динара.
– Клијенти који ће се задуживати у наредном периоду од шест или 12 месеци могу рачунати на тако ниске стопе – објашњава професор Београдске банкарске академије др Бранко Живановић. – Уосталом, у региону су референтне стопе још ниже него у Србији. Наредна година ће, извесно, донети промене код Европске центалне банке и очекује се да еурибор забележи благи раст. Те промене неће бити нагле, али је извесно да ће се осетити и код нас. Тако да је на дуже стазе најрационалније задуживање по фиксној стопи.
О томе колико је данас референтна стопа ниска говори подаци из претходних година: рецимо, у 2014. била је девет одсто.
Упркос никад повољнијим условима за задуживање, кредити у Србији из месеца у месец мало расту. Готовински кредити су изузетак. Од почетка године па до краја јуна, по подацима Кредитног бироа Удружења банка, повећани су 9,8 одсто и износе 359,58 милијарди динара. Још су популарнији рефинансирајући зајмови, који су за првих шест месеци ове године порасли чак 12,2 одсто и износе 95,61 милијарди динара.
Д. Вујошевић
