По подацима Републичког завода за статистику, у јануару је највећа нето просечна зарада забележена на Врачару, општини Београдског региона, и то 90.081 динара. Од 17 општина које припадају Београдском региону, чак 11 има нето плату већу од просека у Србији.
Уколико се пак посматрају друге општине и градови у Србији, највећу нето јануарску плату забележили су запослени у Костолцу – 69.259 динара, затим у Бору – 63.596 и Лајковцу 65.181. Нето јануарску плату већу од републичког просека бележе и Ужице – 52.542 динара, Мајданпек – 57.503, Пожаревац – 57.779, док је Пирот с 54.464 динара седам динара испод просека у држави. Близу просечне нето јануарске зараде остварили су и запослени у Смедереву – 53.865 динара.
У Војводини у јануару је највећа просечна нето зарада забележена у Новом Саду – 59.687 динара. Осим Новог Сада, једино је у Вршцу, који има плату од 55.139 динара, јануарска просечна плата већа од републичког просека. Мање од републичког просека, али на нивоу војвођанског, забележили су запослени у Панчеву – 54.362 динара, Сенти – 50.214 и Зрењанину – 52.208.
Као и претходних месеци прошле године, у јануару највећу просечну нето плату имали су запослени у ваздушном саобраћају – 168.720 динара, што је 18.188 динара више него што су имали у децембру 2018. године. Они су, дакле, у јануару имали три просечне републичке нето плате.
Запослени у експлоатацији сирове нафте и природног гаса у јануару су избили на друго место по висини нето зараде са 142.128 динара, док су запослени у услужним делатностима у рударству пали на треће место са 133.943 динара месечно. На четвртом месту су запослени у рачунском програмирању – 131.271 динар, иза њих су финансијске услуге – 110.119, затим производња кокса и деривата нафте – 107.203 и на последњем месту „стотинаша” су телекомуникације – 101.608. Они у децембру нису били међу онима који су зарађивали изнад 100.000 динара месечно, али су зато били они који раде у производњи дуванских производа, који су у јануару имали 94.095 динара.
Међу онима који нису пребацили 100.000 динара месечно у првом месецу ове године су и запослени у производњи основних фармацеутских производа, јер су забележили 97.876 динара. Са списка оних који су у децембру прошле године имали зараду већу од 100.000 динара месечно испали су и они који се баве научним истраживањем и развојем јер су у јануару имали нето просечну плату од 97.721 динар.
Уколико се пак делатности за које РСЗ објављује податке о просечним нето зарадама посматрају групно, нето плату у јануару већу од републичког просека имали су запослени у осам делатности, а највећи просек остварили су они који раде у информисању и комуникацијама – 102.319 динара, финансијским делатностима и делатностима осигурања – 98.664, снабдевању електричном енергијом – 89.517, рударству – 87.984, стручним, иновационим, научним и техничким делатностима – 66.866, државној управи и обавезном социјалном осигурању – 64.192, образовању – 55.776 и пословању некретнинама – 55.303.
Као и свих претходних месеци, најмања просечна нето зарада у јануару ове године бележи се у делатности припремања и послуживања хране и пића – 31.809 динара, али је она 1.827 динара већа него у децембру прошле године.
Ниске зараде и даље бележе запослени у поправци рачунара и предмета за личну употребу – 32.581 динар и осталим услужним делатностима – 32.782.
Мада је током прошле године највише нових радних места отворено у прерађивачкој индустрији, просечна нето јануарска зарада, по подацима РЗС, била је испод републичког просека и износила је 48.674 динара. У оквиру прерађивачке индустрије, запослени у производњи одевних предмета имали су просечну плату од 35.630 динара, у производњи коже и предмета од коже 37.550, а у преради дрвета и производа од дрвета 34.202. Нето јануарску плату мању од 40.637 динара, односно од медијалне коју је за јануар исказао РЗС, имали су запослени у производњи намештаја – 39.233 и осталим прерађивачким делатностима – 40.637.
Љ. Малешевић
