Рачуни и кредити се селе и без воље клијената

Све је више клијената банака који су отворили рачун у једној банци, а касније се, не својом вољом, нашли као клијенти у другој банкарској кући где  настављају да отплаћују кредите, серивисирају обавезе по картицама примају плату, штеде...
Šalteri banke Foto: Dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Срећом па их штити Закон о заштити корисника финансијских услуга и нове банке им не могу за услуге које су им старе пружиле на основу уговорених обавезе, понудити услове који су за њих неповољнији од оних наведених у првобитно потписном уговору. До преласка из банке у банку, а без питања клијената, долази јер се поједине банке повлаче са тржишта па их купују друге, док поједине банке продају део својих потраживања другим банкама. Поменути Закон о заштити корисника финансијских услуга дозвољава банкама да између себе тргују потраживањима грађана.

У протекле две године било је доста промена на нашем банкарском тржишту па су тако у састав “Директне банке” ушле “КБМ” и “Финдоместик банка”, а током првог тромесечја треба да  заврше и преузумање “Пиреус банке”. “Војвођанска банка” је ушла у саства “ОТП групе”, а на тржишту се проширила и “АИК Банка” која је преузела “Алфа банку” па јој вратили стари назив ЈУ банка. Клијенти из сектора становништва  се нису дуго задржали ни у новој банци јер су потраживања од грађана продали “Сосијете женерал банци” која већ има искуства са таквим трансакцијама јер су пре неколико година преузели портфолијо грађана “КБЦ групе” када је ова отишла из Србије. Врло слична је прича и са уступањем дела портфолија становништва “Прокредит банке” банци “Интеза”. Постваља се питање зашто банке то раде? У “Прокредит банци” су објаснили да ће у наредном периоду активности усмерити на развој малог и средњег бизниса. “Интезу” су као партнера изабрали је она има развијену мрежу и услуге те да ће на најбољи начин моћи да одговори њиховим потребама.

Познато је да су грађани далеко ажурније платише него привредници те да се и лакше одлучују да се задуже од компанија. Испада да се банке лако одричу “златне коке”, односно вредних клијената.

Малиша Ђукић са Београдске банкарске академије каже  да су ови нови трендови на нашем финансијском тржишту последице пословне политике банака односно њихових стратегија развоја.

„Клијенти су при овим трансакцијама заштићени Законом о корисницима финансијских услуга. Када се банка промени клијенти о томе морају да буду обавештени, а у складу са уговором који су склопили са банком код које су отварали рачун или подизали кредит. Уколико су навели да желе да их банка обавештава поштом о томе треба да добију писмо са свим информацијама  и променама које се на њих односе. Уколико су се изјаснили да желе да добијају информације електронски, треба да очекују мејл на исту тему.“


Боље банка него агенција

Банке које послују на српском тржишту не могу да уступају потраживања грађана агенцијама  или другим правним лицима  већ само колегама банкарима.„Сматрам да је решење које је код нас у примени добро. У другим земљама у региону и шире постоје и другачија решења. Уколико би и код нас дошло до промена требало би проучити баш та решења и добро проценити шта би највише одговарало код нас. Јер оно што се показало као одлично на једном тржишту не мора да буде добро за друго“,  каже Малиша Ђукић са Београдске банкарске академије


Александар Васиљевић са Факултета за правне и пословне студије “Др Лазар Вркатић” каже да пословање са становништвом доноси велике трошкова за банку. Ту су филијале и експозитуре које банке морају имати у градовима. Плаћа се изнајмљивање простора, службеници који ту раде, обезбеђење... Када процени да ту нема одговарајуће зараде банка излази из посла. Начин је и продаја потраживања.

„Конкретно “АИК банка” се највише бавила пословима везаним за корпоративни бизнис. Тако ће наставити - становништво није била њихова циљна група. Зато су и продали тај део пословања “Алфа банци”“, каже он.

Уколико су клијенти испунили све обавезе према банци, а из било ког разлога им се чини да ће им услуге друге финансијске куће више одоговарати могу лако и брзо да промене банку. Ако имају дуговања могу да учине исто али тек пошто измире све обавезе.

Са друге стране, банке које преузимају клијенте тврде да корисници сигурно неће осетити никакве негативне последице, тако председник Извршног одбора “Директне банке” Драган Лазаревић каже да ће преузети клијенти “Пиреус банке” добити све што су до сада имали и још мало више...

Слично тврде и у другим банкарским кућама које су већ или се спремају да преузму клијенте из других банака уз најаве да ће клијенти имати повољнији третман у погледу неких трошкова и провизија.
 

 Душанка Вујошевић    

EUR/RSD 117.1643
Најновије вести