Иако се још не може рећи када ће систем социјалних карата заживети, министар за рад Зорана Ђорђевића казао је да ће то донети корист грађанима наше земље и да ће имају корист за будућност.
Социјалне карте биће израђене по узору на Данску, чији се модел показао као најбољи у свету, рекао је Ђорђевић, указујући и на то да је предлог да измена и допуна Закона о социјалној заштити буде урађена на основу примера САД, који подразуме увођење постепеног укидања социјалне помоћи приликом запошљавања, а не ођедном, што би стимулисало грађане да раде.
Дакле, после после више година најављивања, требало би очекивати да ће у Србији ускоро заживети социјалне карте, на основу којих ће до најсиромашнијих грађана стизати помоћ државе. Колико би најсиромашнијих на тај начин брже и лакше стизало до помоћи не може се прецизно рећи, а процењује се да их је најмање 500.000.
Највећа предност израде социјалних карата је то што ће убудуће грађани добијати социјалну помоћ по аутоматизму јер је циљ државе да буде друштвено одговорна, да препозна оне којима је помоћ потребна и да они и добију социјалну помоћ, без потребе за администрацијом и чекањем у редовима. На тај начни би се, уз праведнију расподелу новца намењеног за најсиромашније грађане, избегла могућност да се у реду за социјалну помоћ нађу и они којима ни по чему не припада, што се неретко дешавало.
Иако социјалне карте још нису уведене, већ неколико година најсиромашнијим грађанима Србије омогућена је потрошња дела енергената без плаћања.
Наиме, на снази је Уредба о енергетски заштићеном купцу, на основу које најсиромашнији грађани имају право да без плаћања целе године потроше одговрајући број киловата елеткричне енергије, а ту погодност годишње користи око 75.000 домаћинстава.
При потрошњи природног гаса повластица се одобрава током грејне сезоне.
Треба рећи и да је увођење социјалних карата обиман и скуп посао, који изискује и много времена. Један од важнијих корака који обезбеђује да помоћ државе стигне на праву адресу је обједињавање података о грађанима у централни регистар да би се имао увид у њихову имовину и приходе, што је и полазна тачка да се утврди коме је социјална помоћ заиста потребна, а томе ће свакако допринети и започета дигитализација.
Уз социјална карту грађани ће, уз одговарајући ниво права, имати и одговарајуће обавезе јер она и служи да се права остварују на основу података који су у њој. У неким змљама социјалне карте постоје, у некима не, а скандинавске земље, рецимо, имају регистре становништва и регистре свих прихода, те се укрштањем тих база података добија слика о социјалној структури становништва.
Д. Млађеновић
