Истраживање "Блица" показује да Хрвати банкама дугују више од 15 милијарди евра, Срби нешто више од осам милијарди, Босанци 3,2 милијарде, Македонци две милијарде, а Црногорци 1,2 милијарде евра.
У односу на број запослених у овим земљама, који једино и могу добити кредит, рачуница показује да су најзадуженији радници у суседној Хрватској и да сваки од 1,3 милиона запослених у овој земљи дугује банкама у просеку по 10.869 евра. Следе запослени Црногорци, њих око 220.000 који банкама дугују по 5.392 евра, затим Босанци и на крају наши грађани.
Сви они најчешће су се задуживали за општу потрошњу, што значи да су узимали кеш и потрошачке кредите, док су на другом месту стамбени зајмови.
Према званичним подацима најзаступљенији су готовински и стамбени кредити чија су учешћа износила 39,6 одсто и 38,4 одсто.
Вредносно, стамбени кредити у Србији достигли су 3,3 милијарде евра, што је раст од три одсто од почетка године, а кеш кредити око три милијарде евра што је раст од 11 процената за осам месеци.
Највећи раст, 12,8 одсто, од почетка године имали су кредити за рефинансирање ранијих обавеза код других банака.
"И учешће потрошачких кредита наставља благо да расте па се на те кредите односило 2,6 одсто кредита становништву које највећим делом чине динарски кредити за куповину мобилних телефона и беле технике као и девизни индексирани кредити за куповину аутомобила", наводе у НБС.
Економисти сматрају да један од разлога за скок кеш и потрошачких кредита може да буде раст запослености пошто према подацима РЗС од марта прошле до марта ове године има 40.000 више формално запослених, а ван пољопривреде раст је 70.000 нових људи који стичу могућност да се задуже код банке.
С друге стране, лакше задуживање омогућава и пад каматних стопа на кредите.
У централној банци наводе и да су се камате на кредите спустиле на нове минимуме.
Просечна каматна стопа на динарске кредите грађанима износи 10,1 одсто, док је у мају 2013. године износила 21 проценат. У односу на почетак године то представља раст од седам одсто у задужености становништва.
Истовремено, према подацима Удружења банака Србије, обим кредита привреди је смањен за 3,6 одсто, на 11 милијарди евра.
