Клијенти и банке све чешће као средство обезбеђења нуде у залогу покретну имовину веће вредности. Евиденцију залога води Агенција за привредне регистре. Њихови подаци за прошлу годину говоре да је укупна вредност предмета која је дата у залогу од нас 66.433.179.052 евра. Међу заложним повериоцима најзаступљеније су банке на које се води чак 48,52 одсто регистрованих залога. Поред њих, на овај начин се обезбеђују и међусобна потраживања привредника, а ту одлази 20,49 уписнаих залога. Остало деле порезници, предузетници и грађани .
Само током прошле године у регистар залога уписано је 19.847 заложних права, или 13,49 одсто више него лане. Висина потраживања која су на тај начин обезбеђена у 2017. години су 8.966.197.718 евра. Вредност се према 2016. години увећала за 35 одсто.
У залог се не може дати било шта већ само предмети за које повериоци процене да им, у случају да дужник не може да испуни обавезе, могу продајом надокнадити дуг. Повериоцима изгледа највише одговарају возила. Она чине чак 41,39 одсто портфолија у регистру, а највише је аутомобила. Остало су друге врсте возила, а за повериоце су по популарности најзанимљивије машине и опрема за рад, а преостале залоге су прилично живописне.
Тако, рецимо, 2,79 одсто портфолија чине живе живтиње, а на такво обезбеђивање потраживања одлучују се углавном пољопривредници, па се у регистру залога налазе и стада оваца, турнус пилића... Ови предмети, па и домаће животиње наравно нису паркирани у регистру. Они остају код особе која их фактички користи, а дужна је да се о њима стара с пажњом доброг домаћина.
Предмете у залогу за обезбеђење потраживања најчешће дају њихови власници - у чак 83,5 одсто случајева. Остало су грађани или компаније које на овај начин помажу дужницима попут жираната који гарантују исплату покретном имовином, односно заложеним предметима.
Грађани воде
За обезбеђивање дуговања путем залоге се најрадије одлучују грађани, а по подацима из Регистра заступљени су са 61,01 одсто, а потом следе привредна друштваи с 32,42 одсто. Предузетници се знатно мање одлучују за ову варијанту - свега 5,62 одсто. Само 0,85 одсто чине други институције, фондације и слично. Вероватно да би било више заинтересованих када би грађани имали предмете веће вредности. Узмимо за пример само возила - у Србији је највише половњака, чија је вредност пар хиљада евра што је довољно за скормнији дуг.
У Аегнцији примећују да дужници у највећем броју случајева уредно измирују обавезе, а принудна извршења и одузимање предмета регистрованих као залога су ретка. Када се обавеза испуни не треба никако заборавити на залогу, односно с потврдама о регулисаним обавезама, било да је реч о кредиту или неком другом дугу, треба се обратити Агенцији и тражити брисање из регистра. На тај начин бивши дужник може поново да располаже својом имовином као и пре него што се она нашла у регистру. У случају да то не учини, а жели да прода аутомобил, трактор... и купац га проверава наићи ће на залогу у регистру па то може да поквари цео посаа иако су обавезе испуњене.
Д. Вујошевић
