Подаци Удружења банка Србије говоре да је укупна кредитна активност порасла према децембру за симболичних 0,3 одсто. Изгеда да нас не чека ни мого боља година. Главни разлог за то је статус оних који би кредите узели. Многи раде за минималац, на црно, преко агенција, запослени су на лизинг. Сви они за банке нису пожељни клијенти. Ниске камате и друге погодности предвиђене су за клијенте који имају посао на неодређено време и плату већу од минималне загрантоване зараде.
Првог месеца ове године грађани су највише рефинансирали старе кредите. Њихова сума се на крају јануара зауставила на 87,30 милијарди динара, што је повећање од 2,4 одсто. Још мање су порасли готовински кредити у истом периоду – 1,1 одсто. Сума је 125,3 милијарди динара. Код осталих повећање је симболично.
За разлику од клијената који могу да се задуже, добрих финансијских понуда на нашем тржишту не мањка. Камате су за најпопуларније готовинске динарске позајмице пале и испод десет одсто годишње. Банке све више у рекламама наглашавају да не зарачунавају провизију или накнаду за обраду кредита, али...
Камате за кредите су пале, други трошкови које банке зарачунавају имају ту тенденцију. Понуда је добра, али кредит код банака није лако добити. Тражи се стално запослење од шест месеци до годину дана. Пошто број таквих баш и не расте, банке се окрећу пензионерима. Они пак не могу значајније да погурају раст кредита. То једино могу учинити стално запослени старији од 20 година који званично примају више од минималца.
– У Србији 300.000 запослених званично прима минималац па је и њихов кредитни капацитет за банке занемарљив – каже др Александар Васиљевић с Факултета за правне и пословне студије „Др Лазара Вркатић” у Новом Саду. – Никакве кредите не могу да добију, наравно, ни радници који су запослени у сивој зони јер су званично без примања. Томе треба додати оне који раде преко разних агенција и на лизинг, а њих је бар 100.000. Ту су затим и они који су запослени на одређено време. Сви они би се радо задужили када би могли, али док подаци о њиховим зарадама не буду званични, за банке ће бити невидљиви. Зато сматрам да ће, ако се нешто не промени, кредитна активност код нас целе ове године или расти на месечном нивоу за који проценат или ни толико.
Васиљевић наглашава да банке већ подуже највише нуде кредите за рефинансирање. Али ту кредитни капацитет клијената није велики, односно суме које се уз стари зајам могу додати обично нису велике као када се узима цео кредит и први пут задужује.
На рад у црној или сивој зони могу се тако пожалити и банкари. Држава је већ израчунала да због рада на црно и неплаћених обавеза дневно губи осам милиона евра. Банкари још нису рачунали колико губе што им клијенти који би се радо задужили остају заглављени у сивој зони.
Д. Вујошевић
