Већ по традицији, банке тог дана, а и целе следеће седмице, штедишама нуде боље услове. Пре десетак година код нас је то била златна недеље штедње јер су камате на орочене улоге и у девизама, а и у домаћој валути, биле двоцифрене. Иако је то данас неупоредиво скромније, грађани Србије, кад год могу, оставе нешто новца на страну. То показује и истраживање које је агенција „Имас интернешенел” урадила за Ерсте групу. Наиме, резултати показују да расте и број штедиша, али и сума коју остављају на страну. Тако четвртина испитаника успева да месечно ушпара од 2.000 до чак 20.000 динара, а у просеку месечно успевамо да сачувамо 4.771 динар.
Штедњу сматра важном две трећине анкетираних, а нешто више од трећине проценило је да им је она веома важна. Та врста чувања новца грађанима је најзначајнија у периоду од 30. до 49. године живота. Упркос томе, старији од 50 година и даље код нас чине највећи део штедиша с ороченим улозима – више до 56 процената. Млади до 20. године у штедњи учествују са 6,2 одсто.
У складу с различитим условима живота и различитим зарадама грађана Србије, и улози су различити. Тако је 31 одсто испитанка задовољно сумом коју може да ушпара и остави на страну, а број задовољних из године у годину расте јер их је пре пет година било само 18 одсто.
И мотиви који грађане инспиришу да оставе новац на страну су различити. За хитне случајеве штеди њих 73 одсто, или седам процената више него лане. Наредни најзначајнији мотив су веће набавке и реновирање, а за то паре штеди 32 одсто испитаних, или шест одсто више него 2018. године.
Народна банка Србије традиционално учествује у обележавању Дана штедње. Организују се манифестације, а међу занимљивијима ове године је предавање о фалсификованом новцу које је у Новом Саду организовано за студенте Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић”.
Студенти су се могли упознати с историјатом фалсификовања кованог новца и банкнота, а имали су шансу да виде и како препознати фалсификовани новац – динар, долар и евро.
Многи су спремни да кажу да би штедели када би имали могућности да новац оставе на страну, а то је било и једно од питања на која су анкетирани одговарали – шта би учинили када би им се на рачуну изнанада појавило 30.000 динара. Чак 82 одсто испитаних рекло је да би ту суму оставило на рачуну, односно одлучило би се за штедњу по виђењу или би изабрало неки од производа орочене штедње. Сваки четврти би поменуту суму одмах потрошио. Највише анкетираних – 61 одсто – тај поклон би поделило – део би оставили на штедњи, а део би отишао на текућу потрошњу. У просеку, са стране би оставили 13.342 динара.
Грађани Србије су прилично скептични према другим врстама улагања. Чак половина испитаника мисли да је инвестиционе производе тешко разумети, а 12 одсто оцењује да су они само за авантуристе. Истовремено, 22 одсто њих сматра да свако ко жели да инвестира профитабилно, треба да улаже у инвестиционе прозводе. Њих 77 одсто определило би се за мање ризична улагања.
Д. Вујошевић
