У Словачкој тај боноус износи 787 евра, односно 79 одсто бруто плате, док је у Чешкој он 724 евра, или 69 одсто њихове просечне плате. Иза њих су запослени у БиХ, где тај бонус износи 625 евра, или 78 одсто бруто зараде, а одмах иза њих су Финци, који примају просечно 624 евра, али је то тек двадесет одсто бруто зараде. У Хрватској такозвана 13. плата износи просечно 185 евра, а Словенци исплаћују у просеку бонусе од 422 евра, или 31 одсто просечне зараде, док Пољаци добијају 262 евра, односно 28 одсто просечне плате. Годишњи бонуси у Естонији су у просеку 210 евра, Летонији 186, Литванији 173 евра, и то чини петину просечне бруто зараде.
По резултатима истраживања тог словачког пословног портала, у Србији је исплата годишњих бонуса ретка појава, будући да их, како наводе, добија тек осам процената запослених и у просеку износе 481 евро, или 86 одсто просечне бруто зараде, што је знатно више него у Хрватској или Словенији. У истраживању се наводи да су божићни бонуси најраспрострањенији у Хрватској – где их добија до 44 одсто запослених, иако њихов износ није тако висок. И у Словенији је присутна компанијска пракса исплате божићних бонуса радницима, где их добија око трећина запослених. У Босни и Херцеговини, без обзира на то што је по висини божићног бонуса у врху у Европи, срећу да га добије има свега око 15 одсто запослених. Закључак портала је да је исплата бонуса за божићне празнике у земљама централне Европе нешто мање уобичајена.
Српски Закон о раду није дефинисао шта се сматра такозваном тринаестом платом, али постоје његове одредбе по којима послодавац може запосленима исплатити приход од капитала уколико се на то обавезао, било уговором о раду, било неким другим актом, па се то сматра наградом или бонусом за добар рад. Пре измене Закона о раду 2014. године, то примање запослених имало је карактер прихода од капитала и на њега се није плаћао порез и доприноси који се плаћају из зараде јер се није сматрао зарадом. Међутим, после измена 2014. године, прописано је да се уговором о раду или одлуком послодавца може утврдити учешће запосленог у добити оствареној у пословној години, али се у зараду рачуна и оно што се оствари за обављени рад и време проведено на раду и зарада по основу награда, бонуса и других примања по основу радног односа. При том, целокупна зарада садржи порез и доприносе који се на њу плаћају. Консултант Мреже за пословну подршку Драгољуб Рајић објашњава за „Дневник” да око један проценат компанија у Србији даје својим запосленима божићне бонусе.
У многим европским државама постоје посебне погодности за послодавце који својим запосленима дају божићне бонусе и због тога они и гледају да раднике додатно стимулишу на крају године. Обично се ти божићни додаци исплаћују почетком децембра, а код нас се то чини на крају године. Колико је то стимулативно, говори и податак да, рецимо, у Немачкој чак 55 одсто послодаваца исплаћује божићне бонусе, у Италији 27 одсто, а код нас свега један одсто.
– Можда би било много више послодаваца у Србији који су спремни да стимулишу раднике када би за оно што им дају били ослобођени плаћања пореза и доприноса – закључује Рајић.
– Код нас такозвану 13. плату у приватном сектору прима око један проценат радника, и то махом оних запослених код страних инвеститора и великих и средњих српских компанија, док их код малих готово нема – каже Рајић. – Могу се забележити евентуално код запослених у ИТ сектору и сектору услуга које имају изузетне резултате пословања.
Наш саговорник скреће пажњу на то да би можда такозване тринаесте плате у Србији било и више ако би се утврдиле одређене законске олакшице на њен износ јер би, како оцењује, тада и послодавци били стимулисани да запосленима који им помажу у остварењу добрих резултата дају стимулацију у виду награде или бонуса.
Љ. Малешевић
