Србија, без сумње, постаје све интересантнија туристима, а то се потврђује и прошлогодишњим резултатима у тој привредној грани – остварен је приход од око 1,2 милијарде евра, а регистровано је око три милиона ноћења страних гостију, који најчешће бораве у Београду, Новом Саду, те на Копаонику и Златибору.
Да је туризам и те како перспективна привредна грана, указао је и министар трговине, туризма и телкомуникација Расим Љајић, који је истакао да се ове године очекује повећање прихода од туризма од готово 17 одсто, при чему би они достигли 1,4 милијарду евра, што би било око три одсто бруто домаћег производа.
А да ће тако и бити, потврђује и посета страних туриста Србији првог месеца ове године. Наиме, број страних туриста код нас у јануару је порастао 16 одсто: у нашој земљи боравило је укупно 176.750 туриста, што је 11 одсто више него у јануару 2017. године.
При томе, домаћи туристи остварили су 7,8 одсто више ноћења него у јануару 2017. године, док је проценат ноћења страних гостију већи чак 31,2 одсто.
Осим тих резултата, који су свакако охрабарујући, треба рећи да је сектор туризма веома комплексан и много је више од пуког боравка у неком месту, држави, хотелу, апартману...
Веома је важно какав ће утисак на госта оставити оно што види, а то је и задатак туристичких посленика – да обезбеде све неопходне услове да се гост осећа пријатно, да пожели да се врати, да прича о месту у којем је боравио и из којег носи позитивна сећања.
Уз љубазност, гостопримљивост и квалитетну услугу, важно је и да комплетна понуда буде богата и разноврсна – од посете културно-историјским знаменитостима до гастрономске понуде.
Без сумње је да су прошлогодишњи туристички резултати отварени у нашој земљи добри, каже директор „Туристичке призме” Ђорђе Михајловић, али напомиње да се у Србији та врста анализе још увек ради преко остварених ноћења, док озбиљне туристичке земље туризам прате сателитски.
Због тога је сигурно да је приход који се оствари од боравка гостију знатно већи јер туристи, наравно, троше новац и на куповиину – од гардеробе, сувенира, одласка у ресторане, винарије, каже Михајловић.
Како додаје, будући да ће Нови Сад ускоро бити Омладинска престоница Европе, а потом и Европска престоница културе, било би добро да се поради на изради сувенира по којем би он био препознатљив и који би био у складу с најновијим трендовима у том послу.
Гости који посете Нови Сад као сећање на боравак у њему понесу понеки сувенир, квалитетно вино, али и много тога још.
Тако, рецимо, у новосадској књижари „Вулкан” указују на то да су чести посетиоци и купци баш они који Нови Сад посете туристички. Најчешће купују разлгеднице и мапе Новог Сада, али и књиге познатих српских писаца, наравно, преведене на енглески, а најтраженија су дела Иве Андрића, Моме Капора, Милорада Павића...
Такође, веома често одлазе у ресторане, којих је последњих година у центру града, али и на његовим ободима, све више, и упознају се с веома богатом и разноврсном гастрономском понудом. Осим уживања у добром јелу, обезбеђена је и добра забава па зато и није необично што се у Нови Сад гости често враћају.
Д. Млађеновић
