Наиме, према Закону о дигиталној имовини, који је ступио на снагу 29. јуна ове године, виртуелне валуте препознате су као виртуелна имовина, односно као дигитални запис вредности који се може дигитално куповати, продавати, размењивати или преносити.
Директор маркетинга у крипто мењачници ЕЦД Марко Живковић за Танјуг каже да тај Закон ставља Србију на мапу земаља које препознају криптовалуту као ствар, и то не само у будућности, већи и у садашњости.
"Неке последње процене кажу да око 200.000 људи у Србији поседује неку криптовалуту. Ми као крипто мењачница примећујемо да то тржиште расте, и сваког месеца ове године ми смо имали озбиљан раст и куповине и продаје криптовалута. Тржиште у Србији дефинитивно расте и ми не заостајемо за неким развијеним светским тржиштима", рекао је Живковић.
Како је објаснио, крипто мењачница ЕЦД за сада има привремену дозволу да људи преко ње могу да купују и продају криптовалуте, а да чекају званичну дозволу Народне банке Србије како би могли и другим бизнисима да понуде да своје услуге и производе продају преко криптовалуте.
"Крипто мењачница ЕЦД је у процедури за добијање те дозволе од НБС и надам се да ћемо у првим месецима наредне године добити дозволу", рекао је Живковић.
Од тог тренутка, како каже, када прва крипто мењачница добије дозволу биће могуће купити за криптовалуту било који производ или платити услугу.
"Као што кредитном картицом дођете на ПОС терминал и платите, на исти начин ће криптовалутом моћи да се плаћа рачунарска опрема, путовање или било која друга услуга. То у пракси изгледа тако да ви платите својом криптовалутом, у трансакцијама то изгледа да трговцу на његов рачун дођу динари", објаснио је Живковић.
Говорећи генерално о вредности криптовалута, Живковић је навео да њихове цене, посебно биткоина као најстарије и најпознатије криптовалуте, значајно варирају.
Додаје да је почетком године вредност биткоина била 30.000 долара, пре месец дана је достигао рекорд и био је око 68.000 долара, а данас износи око 48.000 долара.
"То тржиште је склоно променама, цене варирају, тако да неке прецизне пројекције о вредности биткоина и других криптовалута нико не може дати, јер тај неко ко би то могао - био би милионер", навео је Живковић.
Ако се, како каже, погледа дугорочни тренд од десетак година, колико су криптовалуте актуелне, постоји константан и дугорочан раст њихове вредности.
Економиста Малиша Ђукић сагласан је да је тренд раста тржишне капитализације крипотвалута неспоран и додаје да ако се погледају све криптовалуте са којима се тргује, да се бележи значајан скок вредности у последњих две до три године.
"Недвосмислено се намећу закључци да интересовање јавности, и малих и великих и инвестиора, грађана, у великом броју земаља расте за куповину и продају криптовалута, односно да долази до обимних трансакција, као и вредности тих трансакција", рекао је Ђукић.
Посећа да је биткоин, као једна од најпознатијих крипотвалута, забележила рекордан скок током пандемије, али напомиње да су осцилације у вредности криптовалута изузетно велике.
"У веома кратком временском периоду нека криптовалута може да забележи скок вредности уз 20, 30, 40 и 50 одсто, а исто тако за смо неколико дана може забележити пад вредности до неверовантих 80 одсто", указује Ђукић.
Додаје да трговање криптовалутама може створити потенцијално велику капиталну добит, али с друге стране ствара и потенцијално велики губитак.
Када је реч о трговању криптовалутама у Србији, општи утисак је, додаје Ђукић, да интересовање за криптовалуте расте, а да је томе допринело доношење закона који од скоро криптовалуте третирају као имовину.
Ђукић објашњава да је тиме створена законска основа да се њихово евидентирање нађе у билансима стања компанија и институција, или као капитална добит или губитак као саставни део биланса успеха, али и да се опорезује.
