За један дом од око 60 квадрата, за једну грејну сезону, морате да издвојите око 38.000 динара уколико се грејете на дрва, односно, чак скоро 130.000 динара за грејање на струју. Централно грејање је све мање популарно, упркос квалитету загревања и комфору који нуди, управо због високе цене.
Чак 40 одсто домаћинстава греје се помоћу чврстог огрева, а у стовариштима тврде да су најтраженији брикети и пелет, упркос чињеници да су дрва и даље најповољнија. Грејање помоћу пелета или брикета далеко је једноставније за употребу, паковање и складиштење, а нема ни додатног посла попут сечења, слагања или чишћења које угаљ и дрва захтевају, тврди за Танјуг продавац стоваришта чврстог угља Ненад Лазић.
Пелет је много лакши за употребу, спакован у дзакове, лако се складишти и припремљен ставља у котао, нема физичког рада попут цепања дрва, каже Лазић и додаје да је битна и еколошка предност пелета.
Произведен од биљног отпада, дрвени пелет чине природни материјали и не садржи додатна везива, хемикалије или адитиве. Цена грејања на пелет за дом од 60 квадрата износи од 50.000 до 60.000 динара па не изненађује податак да је то све популарнији вид грејања.
Грејемо се на пелет и задовољни смо,каже пензионерка из Београда.
Врста грејања која је све мање популарна је централно, а наши грађани се највише жале на цену "грејање је врло добро јер загрева све простотије у стану, али би могло да буде мало јефтиније", каже за Тањуг наша суграђанка, а са њом је сагласан и млад момак из Београда који тврди да би цена требало да буде за 20 одсто нижа.
Нисам задовољан могло би да буде боље, а највише сам незадовољан трајањем грејне сезоне, додаје он.
Ипак, прича о грејању није потпуна без података о доброј изолацији и столарији. За топли дом то су кључни фактори што је препознала и држава.
Тако ће сви заинтересовани грађани који се пријаве на конкурс за субвенције за замену столарије, котлова за грејање и изолацију, платити само половину вредности радова, а држава и локална самоуправа остатак новца уплаћују после провере завршеног посла.
