Пре две године под органском производњиом било је мало више од 22.000 хектара, што је вишеструко увећање у односу на пре неколико година, али веома мало гледајући обим засада у земљама ЕУ. Лане смо имали 6.500 регистрованих сертификованих газдинстава и остварили извоз од 37 милиона долара, за седам милиона долара више него 2019. године.
Овако добри резултати остварени су захваљујући новчаним подсицајима државе, која не штеди новац да би подстакла и увећала производњу и површине. Али држава не даје само зато новац, већ и што је органска производња скупа.Ручна обрада и велики трошкови које имају произвођачи када плаћају најамне раднике готов производ чине скупљим од конвенционалног производа, па је недоступан за свачији yеп.
-Свесни смо чињенице да физички радници највише однесу новца органским произвођачима и да су домаћи производи по ценама далеко скупљи у односу на исте у иностранству .Зато и дајемо подстицаје да би их помогли . Знамо шта их мучи, посебно нам је познато да проблема имају они који се баве прерадом и извозом ,јер домаћи готов производ је знатно скупљи у односу на исти или сличан напољу – казала је за “Дневник” генерална секретарка Националног удружења за развој органске производње “Сербиа органика” Ивана Симић. Навела је да новчне подстицаје произвођачима дају и у ЕУ спрам својих економских прилика, па у том погледу наша земља није усамљена.
– За годину-две, стићи ће код нас ИПАРД 3 намењен органским произвођачима, па ће бити прилике да се шире и јачају и кроз инвестиције и пређу са позитивне нуле у плус.
- Једна од произвођача здраве хране Сања Кузмановић са Ченеја каже да на подручју Града Новог Сада има око 15 произвођача и да Град Нови Сад, из године у годину, новчано помаже органске произвођаче и плаћа у потпуности трошкове за семе, серфификацију и потрошни материјал за заливне системе….
- Кузмановићи имају производњу на 2,3 хектара и десетак пластеника, где гаје тридесетак врста поврћа. Успевају све да продају од куће великим трговинама, махом у Београд,и сваке године се помало шире. – Видимо перспективу у органској производњи, премда захтева напоран физички рад и велике издатке за армију радника који све ручно раде . Имамо и три стално запослене раднице –каже Сања Кузмановић. Она наводи на немају намеру да се баве прерадом, ни извозом, већ да им је план да остану на домаћем тржишту и уз поврће почну да гаје и воће.
Насупрот овом газдинству, породица Кумбарић из Селеуша у општини Алибунар обрађује 75 хектара где сеје житарице и поврће. Гаје још и 3.000 кокошака, чија јаја продаје на београдским пијацама и у продавницама здраве хране. Газдинство се бави и прерадом паприке и парадајза, кувају ајвар и праве намаз од парадајза, праве и сунцукретово уље… И по речима Маје Кумбарић, гледају да све с њиве искористе и продају.
-За сада смо на позитивној нули – каже наша саговорница, која такође спомиње да физички радници представљају највећи трошак у производњи органске хране.
Однедавно је газдинство покренуло извоз намаза од парадајаза за Швајцарску . –Продали смо 3.000 теглица од по 200 грама и мада се нисмо сасвим уклопили у цену коштања, ипак смо га извезли, јер нам је битно да се наш бренд појави на страном тржишту -казала је Маја Кумбарић.
Она каже да домаћим потрошачима недостаје знање потребно да препознају значај намирница без хемије и да треба радити на едукацији становништва. – На пример, јаја нам на пијаци највише купује породице у којима има мале деце, иако су пођеднако здрава и за одрасле. Јаја јесу од два до три пута скупља – 37 динара, у односу на она из конвенционалне производње, али има производа где је разлика у цени минимална. Зелена салате, млади лук, ротквице, спанаћ …. су незнатно скупљи у односу на поврће добијено коришћењем хемијских препарата –рекла је Маја Кумбарић.
З. Делић
