Александар Богдановић: Пољопривредници највише траже субвенције за тракторе

Фонд за развој пољопривреде АП Војводине и ове године ће наставити да даје субвенције пољопривредницима у намери да их оснажи и пољопривреду учини главном окосницом економског развоја земље.
aleksandar bogdanovic
Фото: Youtube Printscreen

Све је више захтева земљорадника за субвенције, које знају да буду и 60 одсто од укупне вредности инвестиција. Код пољопривредних предузетника полако се улива поверерње у државу да новац добијен посредством Фонда за развој пољопривреде неће морати враћати па је на трибинама организованим по селима препуно пољопривредника намерних да од представника Фонда из прве руке чују колико се у процентима крећу субвенције и за шта могу конкурисати.

„Сви који су лане конкурисали за противградну заштиту, добили су субвенције од Фонда за развој пољопривреде, они који су конкурисали за наводњавањавање су готово сви добили, али нису добили сви који су хтели да купе нови трактор“, каже диркетор Фонда Александар Богдановић.

„У сусрету с пољопривредницима видим задовољство. Сматрам да смо успели да пољопривреду подигнемо на ноге, али ту грану привреде, осим уз подстицаје, даље треба развијати и путем задругарства. У неким местима пољопривредни предузетници добро послују ослањајући се на задруге, али у местима где их нема, треба их оснивати, јер оне пружају малим пољоприведним произвођачима могућност да род продају.“ 

По речима директора Богдановића, ове године је из буyета Покрајине  Фонду за развој пољопривреде припало 520 милиона динара за субвенције пољопривредне делатности, што је највише новца од када је Фонд 2000. године основан.


Сремци и Банаћани

О директоровим речима, за кредите се највише јављају земљорадници из Срема и Бачке, а слабо из Баната.

„Пољопривредници из околине Старе Пазове и Сремске Митровице су добро организовани и информисани и траже све што држава нуди за подизање воћњака, пластеника, противградни заштуту, док из Бачке траже највише за тракторе и мале комбајне за бербу малина, а из Баната за развој овчарства. За куповину оваца из Немачке и Француске одборили смо четири кредита сточарима из околине Зрењанина, двојици из Новог Бечеја и по један кредит је отишао у Гајдобру и у Карађорђево“, истиче Богдановић, и посебно наводи пример једног сточара који, иако је имао одбрен кредит за тов јунади, није га реализовао јер није имао овде тржиште да купи говеда.


„То је и десет одсто више новца него што је Фонду било на располагању у 2017, док ће мере подстицаја остати исте. И надаље ће се субвенционисати куповина пољопривредне механизације, односно трактора, и прикључних машина, затим подстицати развој овчарства, тов јунади, подизање воћњака, стакленика, постављање противградне заштите…“, каже Богдановић, наводећи да је лане, рачунајући и кредитне линије, у пољопривреду покрајине уложено близу 600 милиона динара. 

Његова очекивања су да ће се, као и лане, и ове године највише пољопривредника јавати ради куповине трактора јер, по процени Инистута Пољопривредног факултета за механизацију, њиве се обрађују тракторима старим између 16 и 18 година, а намера државе је да се старосна граница механизације спусти испод десет година.


Из ИПАРД-а 160 милиона евра

Директор Богдановић каже да ће се сада субенције давати и преко ИПАРД програма јер је наша земља из претприступних фондова ЕУ добила  160 милиона евра.

„Осим од Фонда за развој пољопривреде, земљорадници ће новац добијати и из ИПАРД програма. Те субвенције ће ићи преко Управе за аграрна плаћања, и оне ће бити бесповратне у одређеним процентима, а остатак до цене коштања инвестиција земљорадници ће плаћати кредитом. Очекује се да ове године у пољопривреду буде уложено око 700 милиона динара путем субвенција и кредитним линијама“, истиче Богдановић.


„Прошле године смо одобрили укупно 440 кредита, од којих се 330 односило на куповину трактора и прикључне механизације .То је био уједно и најповољнији кредит – с каматом од један одсто на годишњем нивоу, док је Фонд давао субвенције 60 одсто у односу на цену трактора“, наводи Богдановић, и каже да је то била велика помоћ земљорадницима када на укупну цену трактора од, на пример, 20.000 евра, добију од Фонда, односно државе, бесповратно 12.000 евра, прерачунатих у динарима, а преосталих осам хиљада евра могу да плате у месечним ратама на пет година.

Он истиче да суша није угрозила наплату кредита и да се они измирују безмало стопостотно.

„Имали смо неколико захтева да се месечне рате одложе због суше, али су то били појединачни случајеви који су се напослетку завршили плаћањем кредитне рата, што не треба да чуди јер су овдашњи пољопривредници савесни људи“, наглашава  први човек Фонда за развој пољопривреде АП Војводине.

З. Делић

Gea
14.01.2018 • 19:53
Pa banat je najvise pogodjen susom zato i nekupuju traktore
Gea
14.01.2018 • 19:54
Pa banat je najvise pogodjen susom zato i nekupuju traktore
EUR/RSD 118.0868
Најновије вести