Било како било, свима њима ова сезона би се могла осладити. Наиме, у нашим крајевима се ове године очекује рекордна производња меда, захваљујући повољним условима за цветање багрема, оценили су чланови Групације за пчеларство и производњу меда Привредне коморе Србије (ПКС) и истакли потребу снажнијег пласмана на инострана тржишта где је све већа тражња овог пчелињег производа.
Председник Групације Србислав Видојевић је после седнице ове групације указао да извоз меда ове године опада, а да увоз расте.
„У прва три месеца 2022. године увезено је 222 тоне, што је 28 одсто више него у истом периоду претходне године. Највише меда се увозило из Молдавије, Руске Федерације и Новог Зеланда.
Укупан извоз меда у прва три месеца 2022. године износио је 554 тоне, у вредности од 3.497.400 евра и он је за 31 одсто мањи у односу на исти период претходне године. Мед се у прва три месеца ове године највише извозио за Италију, Норвешку и Црну Гору“, рекао је Видојевић, преноси ПКС.
Виши саветник у Удружењу за сточарство и прераду сточарских производа Мирјана Мишчевић оценила је да је неопходно усаглашавење домаћег законодавства са европским, како би се подржао развој пчеларства.
„Технологија пчеларства је напредовала у Републици Србији, што се види из раста броја кошница. Да би се овај тренд наставио, потребно је ускладити законске прописе Србије са прописима ЕУ и што пре основати Радну групу за израду Правилника о пчелињем отрову у ресорном министарству”, изјавила је она.
Истакла је да је до сада пчеларство добијало помоћ од државе за омасовљење, али да је сада неопходно одређеним мерама помоћи развој пчеларства као привредне делатности.
Произвођачи меда указали су на изазове, због неизвесне откупне цене меда ове године, с озбиром на осцилације на тржишту меда 2021. године.
На седници су изнети подаци да је у Србији прошле године произведено близу 7,5 хиљада тона меда и поред тога што климатски услови нису били наклоњени пчеларењу.
Пчелари истичу на клацкалицу у међународној трговини. Прецизорају да је почетком 2022. извоз у Италију порастао за 51 одсто, у Норвешку 28 одсто, у Црну Гору за 52 одсто.
С друге стране, извоз на немачко тржиште смањен за 36 процената у односу на исти период претходне године.
Србија има повољне агроеколошке и метеоролошке услове за гајење пчела, а разноврсно медоносно биље, међу којима су багрем, липа, сунцокрет и ливадско биље, пчелама је на располагању читавих девет месеци.
Такође, према проценама струке, пчеле сваке године опрашивањем приносе у ратарству, воћарству у повртарству Србије повећају за око 150 милиона евра, те је корист од пчеларства многострука.
З. Делић
