Ипак, за сада се они гаје на малим парцелама, у просеку на четири хектара, а у односу на укупну површину која се обрађује, под органском производњом је свега 0,4 одсто, што је далеко мање него у Европи, где органска производња заузима од пет до шест одсто обрадивих површина.
Због све већег интересовања купаца за органске производе, површине на којима се они узгајају расту и они се сада гаје на 51 милион хектара. Један од највећих произвођача органских производа је Аустрија, где је 20 одсто укупног обрадивог земљишта, односно 526.000 хектара, под органским производима.
Међу произвођачима органских производа у Србији који су се већ позиционирали на тржишту је и Био-салаш „Идеи” из Темерина. На 2,6 хектара у близини Јегричке баре продица Идеи, Татјана и Золтан, већ четири године гаји поврће. По речима власника тог салаша Золтана Идеија, у Србији од око 3.000 регистрованих газдинстава која се баве органском производњом, свега 200 до 300 има сертификоване производе.
Наше газдинство поседује све потребне сертификате, а после три године конверзије земљишта почели смо да гајимо око 70 сорти парадајза, али и артичоке, бамију, батат…, каже Золтан Идеи.
Како додаје, сада су значајно проширили асортиман производа и имају укупно 200 врста различитог поврћа и воћа.
То породично газдинство површине на којима се производе органски производи шири па је тренутно још око 1,7 хектара, на којем се планира садња воћњака, у другој години конверзије. Породица Идеи истиче да посао није лак, али да даје резултате, те указују на т да се надају да ће својим радом и идејама подстаћи и друге да се упусте у ту врсту производње јер су органски производи све траженији.
Недавно је Био-салаш „Идеи” награђен на конкурсу НЛБ банке с пола милиона динара за иновацију ручне мини-сејачице за мултикултиватор намењен за обраду малих површина. С том машином, вели Золтан Идеи, органским произвођачима ће бити далеко лакше и брже да обрађују мале парцеле.
Пошто се земља обрађује ручно, а то значи да у оранице на којима се гаје органски производи не може да уђе механизација, органским произвођачима, указује Золтан Идеи, велики трошак представља радна снага, без чијег ангажмана ниједно органско газдинство, без обзира на величину, не може опстати.
Осим мотике и ашова, другог алата у обради ораница нема, па ако се деси, као што је сада, да киша често пада, траве има напретек, и ето посла за надничаре, а нама издатак, каже Идеи.
Како додаје, ове године ће, због великих падавина, принос бити мањи јер велика влага поврћу наноси штету.
Премда влада уверење да је најлакше произвести органске производе јер род током сазревања не треба посебно неговати, треба знати да здраву храну није лако узгајати, каже Золтан Идеи. Према његовим речима, један од проблема с којим се суочавају је набавка семена.
За разлику од земаља Европске уније, где је дозвољено да произвођачи између себе размењују семена, то код нас није могуће. Зато се домаћи произвођачи ослањају махом на сопствено семе, што је у процесу производње дуг и мукотрпан процес, или пак купују нетретирано семе, каже наш саговорник.
По његовим речима, када је реч о органској производњи, велика грешка је то што наша земља преузима законе других земаља, а овдашње правилнике не усклађује с европским.
Сусрећемо се с великим административним препрекама јер за сваки прозвод морамо имати евиденцију – књигу, у коју се уписује како род напредује, а то поразумева дуг пут од тренутка када се семе стави у земљу па све до момента када плод сазри и може да се користи у исхрани, истиче Зорлтан Идеи.
З. Делић
