По речима директора „Жита Србије” Вукосава Саковића, реално је очекивати да килограм новог жита буде 16,5 динара, без ПДВ-а, али ће се, вели, цена формирати када жетва буде у пуном јеку, с тим што ће на домаћу цену утицати, као и увек, и трговање на светским берзама. Иначе, за произвођаче који нису у систему ПДВ-а, тај порез износи осам одсто, а онима који јесу у систему је десет одсто.
Очекује нас добра година, приближно као и 2016, која је у погледу приноса била рекордна. Такве прогнозе се темеље на чињеницама да је 80 одсто пшенице посејано у оптималном року, а блага зима, без болести, и локални пљускови донеће, очекује се, веће приносе у Војводини, око шест тона по хектару, у односу на остатак Србије, где се предвиђа око 5,1 тона, истиче Саковић, наводећи да ће први откоси пасти, по свој прилици, за две седмице, уколико пљускови не успоре зрење.
Ратари пак сматрају да ће килограм нове пшенице коштати између 17 и 19 динара, без ПДВ-а, мада би им годило, истичу, да добију који динар више, због скупљег горива, које је значајан трошак у жетви и сетви.
Били бисмо задовољни када би килограм пшенице коштао 20 динара, без ПДВ-а, али сматрамо да по тој цени нећемо успети да продамо овогодишњи род, већ, као и лане, у току жетве очекујемо да откупљивачи понуде од 17 до 19 динара, каже председник Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш, и додаје да ће овогодишња жетва биће шарена по приносима због локалних пљускова, па су процене да ће се кретати од три до шест тона по хектару.
Управо због локалних пљускова, вели, жетва пшенице неће кренути истовремено, већ ће сунце и киша диктирати сазревање зрна.
По речима Зорана Сефкеринца из Удружења „Банатски паори”, очекује се да зрно буде просечног квалитета и да се принос, бар у Банату, креће од три и по до четири тоне по хектару.
Пролетос је пшеница после зимског периода изгледала врхунски, али је током априла посустала, није било кише месец дана, а онда су уследили пљускови и високе дневне температуре, што ће довести до тога да приноси буду мањи а зрно средњег квалитета, наводи Сефкеринац.
Узимајућу то у обзир, он каже да ће пшеница бити тражена, што ће овогодишњем роду подићи цену.
С овдашњих ораница очекује се да ће бити овршено око 3,3 милиона тона пшенице, а од те количине 1,7 милион тона биће извезено, каже директор „Жита Србије” Саковић.
Према његовим речима, од земаља у окружењу, Румунија ће имати између шест и осам милиона тона, Мађарска између четири и пет милиона, а Бугари око четири милиона тона хлебног зрна.
Сада је лањско жито средњег квалитета 18 динара, без ПДВ-а, па „Банатски паори” сматрају да ће нова пшеница прећи 20 динара и кретати се с ПДВ-ом око 22 и 23 динара, што за ратаре неће бити лоше, наглашава Сефкеринац.
По речима председника компаније „Житопромет – Млин ” Предрага Ђуровића, на северу Бачке очекују се добри приноси и квалитетно зрно.
Спремни смо да откупимо 70.000 тона новог рода, наводи Ђуровић и додаје да је ремонт постојења при крају, као и да на лагеру имају залихе пшеница само колико је потребно до новог рода.
О цени, наводи, млинари не праве калкулације док не крене жетва јер она зависи и од броја откупљивача и од тога колико ће пшенице бити у региону.
З. Делић
