Истакли су да би производња цвећа могла имати значајно место у повећању привредне активности Србије, јер Србија располаже погодним природним условима. У прилог томе говори чињеница да Србија, уз Француску, има најквалитетније руже на европском тржишту, наводи се у саопштењу.
Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, одговарајући на питања заинтересованих за улагање у цвећарство, а после консултација са стручњаком у тој области доценткињом др Аном Вујошевић и стручњацима Института за економику пољопривреде у Београду, поручили су повратницима и другим заинтересованим грађанима да улагање у цвећарство може бити исплативо.
Гајење цвећа је високоинтезивна производња, која не захтева велике површине, али битан предуслов су знање и организација укупне производње и продаје, наводе. Захваљујући тражњи током целе године, производња цветног и декоративног садног материјала последњих година бележи изразити развој.
Приметан је све већи интерес појединаца за производњу цвећа на мањим поседима у оквиру својих породичних домаћинстава.
Обим годишње производње износи око 2.500 тона и не подмирује потребе домаћег тржишта.
Индустрија цвећа у свету је грана у којој трговинска размена износи око 200 милијарди долара, са стопом раста и до десет процената, истичу представници Националног тима.
У 2019. години Србија је извезла 3.000 тона цвећа и украсног биља, вредних 4,15 милиона евра, а увезла за 11 милиона евра. Министар Кркобабић посебно наглашава да су повећање производње цвећа, смањење увоза и удруживање императиви и у тој привредној грани.
– Чињеница да је Србија прошле године платила седам милиона долара за увоз цвећа које могу произвести удружени домаћини у Србији, уз примену домаће науке – рекао је Кркобабић. – Велики је мотив да се боље организујемо, подигнемо производњу и уштедимо велики новац који дајемо за увоз цвећа. Произвођачи цвећа, као и сви други пољопривредници у Србији, постићи ће повољнији, жељени резултат само ако се удруже.
Производња цвећа у Србији је сконцентрисана око већих градова и њом се бави око 2.125 газдинстава на укупној површини од 382,24 хектара.
Доминира производња расада сезонског цвећа, као и производња неких врста погодних за резани цвет – ружа, хризантема, љиљана, гладиола, кала...
У заштићеном простору доминира производња расада сезонског цвећа.
На отвореном пољу, најзаступљенија је производња ружа, гладиола, хризантема, кала и љиљана. Површине под тим културама из године у године варирају. Највеће површине заузимају руже, док су остале културе заступљене у много мањем проценту.
Навео је да ће само тако бити уважени на прави начин – почев од коришћења разних погодности локалне самоуправе до подстицајних средстава Владе.
Национални тим за препород села Србије позива повратнике и друге заинтересоване грађане да улажу у цвећарство, оснују пољопривредно газдинство, а затим се удруже у специјализоване цвећарске задруге и конкуришу за подстицајна средства у оквиру пројекта обнове задругарства „500 задруга у 500 села”.
За заинтересоване, Национални тим ће организовати стручне посете успешним газдинствима која гаје цвеће, додаје се у саопштењу.
З. Делић
