Догађај је обележила најава да ће Институт, после више од осам деценија постојања, почети реогранизацију установе идући у корак с другим установама у свету, и што су највљени нове сорте и хибриди соје, кукуруза и пшенице који ће већ од идуће сетве бити доспупне ратарима.
Посебно је истакнуто да су домаћи ратари у условима епидемије послове на њивама обављали уобичајено и да, захваљујући њиховом раду, нисмо осетили несташице хране, напотив, свега смо имали у изобиљу, упркос епидемији. Зато је изражено жаљење што земљорадници нису могли да присуствју и на огледним пољима виде хибриде биљних врста.
На почетку скупа директорка Инистута др Светлана Балешевић Тубић истакла је да је Институт од маја 2018. године проглашен за установу од националног значаја, и да је време да установа, угледајући се на друге у свету, почне да мења начин рада.
Следи нам реогранизација по областима рада да бисмо у наредном периоду задржали високе позиције и стандарде по којима смо препознати и цењени у свету, нагласила је директорка.
Подсетила је на то да Институт од оснивања до данас посвећује велику пажњу оплемењивању биљака.
У тој области, Институт је постао водећа институција у земљи, али је добио и међународну репутацију. Током 80 година постојања, оплемењивачи Института створили су више од 1.200 сорти и хибрида, од кјих је више од 1.000 регистровано и гаји се и у иностранству. Широка лепеза и успех оплемењивачког рада илустровани су чињеницом да више од 1.200 сорти и хибрида укључује преко 50 биљних врста. Институтске сорте и хибриди регистровани су и гаје се у више од 30 земаља света, укључујући Украјину, Русију, Румунију, Бугарску, Мађарску, Словачку, Иран, Аргентину, Француску, Индију, Казахстан, Немачку, Кину, Молдавију, Чешку, Турску, Грчку, Канаду, Мароко, Босну и Херцеговину и многе друге, истакла је директорка др Светлана Белошевић Тубић.
Дведесета међународна конферецнија о сунцокрету је због пандемије одложена за догодине. Међународни скупбаш у Новом Саду, речено је јуче, потврда је да домаћи Научни инситут ужива углед у стручним круговима.
Данас је НС програм један од најважнијих оплемењивачких програма сунцокрета у свету, а први НС хибрид сунцокрета је регистрован 1978. године, такође међу првима у свету.
Председник Управног одобра Инсутута др Богдан Кузмановић нагласио је да су наши пољопривредници обезбедили прехрамбену сигурност у време епидемије коронавируса, и да их она у томе није зауставила.
Показали су одговорност, не само према себи и својим породицама већ и друштвену одговорност, казао је др Кузмановић.
Говорећи о раду Института у будућности, он је навео да свака земља која држи до себе ствара националне институте ради развоја пољопривреде као главне окоснице у развоју економије, па је тако и новосадски Институт радом обезбеди високу позицију и препознатљивост широм света.
Да бисмо задржали лидерску позицију, планирамо да се другачије организујемо, али и надаље нам остаје основни задатаак да стварамо хибриде отпорне на климатске промене јер се показало да без хране и енергије не можемо опстати, поручио је др Кузмановић.
З. Делић
