По тову свиња Данска је препозана у свети јер су свиње у Данској главни пољопривредни производ. Сва храна у овој нордијској земљи настаје у задругама, односно фирмама задругара које се баве прерадом у фабрикама чији су власници, опет, задругари, речено је, између осталог, на јучерашњој конференцији „Одржива пољопривреда” уприличеној у Научно технолошком парку у Новом Саду у организацији амбасада нордијских земаља (амбасаде Норвешке, Данске, Финске и Шведске).
Амбасадорка Данске у Београду Сузан Шајн казала је да овдашње оранице подсећају на оне у Данској и да конференција треба да повеже домаће и данске пољопривреднике да почну да сарађују, размењују знања и искуства јер потребе за храном расту, пошто се повећава и број становника.
Она је рекла да је у Данској још пре више од пола века уочена потреба становништва за органски здравом храном и да је у тој производњи Данска такође препозната.
Нордијски зелени пројекат у великим градовима
У наредних пет месеци Конференција „Одржива пољопривреда” треба да се одрже и у Београду, Чачку и Нишу, а свака од нордијских земаља биће домаћин по једног скупа.
Конференције су део Нордијског зеленог пројекта, који треба да промовише одрживи развој, обновљиве енергије, управљање отпадом, рециклажом, биоенергијом и загађењем ваздуха.
- Сада смо сведоци климатских промена и морамо заједнички радити да сачувамо планету, уводити нове технологије које неће загађивати животну средину. Зато смо у Србији почели „Нордијски зелени пројект” јер Србија има добре ресурсе за развој пољопривреде - истакла је амбасадорка Данске у Београду Сузан Шајн.
Професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Витомир Видовић изјавио је да до краја године треба да буде написана Стратегија развоја пољопривреде, чији ће аутори бити стручњаци у овој области.
- За разлику од Данске која је у свињогојству позната и цењена, код нас је сточни фонд десеткован. Домаћи тов можда покрива 30 одсто потреба становништва, а имамо хране да отхранимо свиње, не само за домаће тржиште, већи и за извоз -навео је др Видовић.
Рекао је да је Данска пре 120 година била сиромашна земља, а данас, захваљујући задругарству и што је пољопривредно прехрамбени сектор један од најзначанији у земљи, велика сила у производњи хране.
- Дански пољопривредници по хектару остваре 20.000 евра прихода, а наш паор по хектару добије 1.000 до 1.200 евра годишње - навео је др Видовић и рекао да је у протеклих неколико година свињогојство почело да се гаси јер је више стотина хиљада крмача завршило у кланицама и да немамо сада ни прасади, ни меса а ни приплодних грла
Спас је, казао је, у повезивању сточара и оснивању задруга, што су Данци увидели одавно.
З. Делић
