Тиме ће званично, после осам година застоја, почети реализација дугоочекиваних претприступних средстава ЕУ намењених пољопривреди од 175 милиона евра, предвиђених бесповратно за период до 2020. године.
Наиме, Србија је за 2015. годину из ИПАРД програма добила бесповратно 50 милиона евра које мора да искористи до краја наредне године. Новац је намењен унапређењу конкурентности пољопривредних и прерађивачких капацитета и унапређењу безедности хране у Србији, а све у циљу усаглашавања пољопривреде са стандардима ЕУ.
Све од нас зависи
Да ли ће Србија успети да до 2020. године искористи свих 175 милиона евра који су јој бесповратно додељени у оквиру ИПАРД фондова, зависи искључиво од од испуњена захтева који је пред њу поставио Брисел, а који нису нимало лаки. Да је то тако, потврђује и чињеница да многе друге државе које су користиле новац из претприступних ИПАРД фондова нису успеле да их искористе у целости, те је тако Хрватска, од одобрена 182 милиона, повукла само 62 одсто. У исто време, Македонија је искористила једва 15 одсто одобреног новца из тог програма због тога што се није довољно добро припремила за коришћење новца. Највећи број пројеката – 71 одсто – остварен је у Пољској.
Ко ће све моћи да уђе у трку за новац из претприступних фондова ЕУ већ је одређено правилницима који су објављени пре два месеца и из којих се јасно види да тај програм није намењен малим произвођачима, али ни највећим. Другим речима, осим велепоседника и највећих играча у аграру, ни они с уситњеним поседима неће имати шансу да стану у ред за бесповратне кредите.
Министар пољопривреде Бранислав Недимовић потврдио је да тајкуни неће имати право да учествују за добијање новца јер је он намењен за мале и средње произвођаче. Додао је да постоји неколико правилника који регулишу ту област, али и да његове колеге широм Србије покушавају да упознају пољопривреднике с процесом.
„Држава спроводи јавне позиве, одабира крајње кориснике по правилима по којима смо се акредитовали“, објаснио је Недимовић.
„Наредни позив биће већ у марту следеће године, када ће пољопривредници моћи да аплицирају за објекте и прерађивачку индустрију и маркетинг, док ће трећи позив бити у јулу.“
Љ. Малешевић
