"Бојим се да ћемо имати лоше производне резултате тих житарица. Они ће бити на нивоу задовољења домаћих потреба са мањим извозним потенцијалом, али не онакави какаве Србија треба да има са аспекта својих потенцијала", рекао је Галетин за Танјуг.
Нагласио је да је од тих житарица сунцокрет најотпорнији на сушу и навео да ће сунцокрет имати солидан род ове године, око три тоне по хетару и укупан принос од око 700.000 тона, што је добар резултат, али да ће соја и кукуруз значајно подбацити.
Када је у питању пшеница Галетин сматра да су резерве те житарице добре и да имамо више него довољно пшенице и за извоз и за домаће потребе.
"Пшеница је остварила добар извозни резултат и извезено је у економској 2021/22 години више од милион тона, што је најбољи извозни резултат у последњих десет година", навео је он.
Додао је да су се мере забране извоза које су трајале од 10. марта до 20. априла негативно одразиле на извоз те житарице, али да када је у питању снабдевеност пшеницом у нашој земљи нема разлога за бригу.
Извоз житарица Црним морем поново би требало би да почне ових дана после договора Москве и Кијева о кретању извоза житарица из украјинских лука, а Галетин је истакао да је споразум између Русије и Украјине од изузетног значаја за глобално тржиште, али да та одлука не утиче претерано на Србију с обзиром на то да се њене житарице извозе преко луке Констанца.
"Трећина извоза пшенице из Србије је отишла на луку Констанца, која све више постаје извозно сабирно место за српску пшеницу, а код кукуруза је то већ одавно јасно, јер се са те лука већ годинама наш кукуруз дистрибуира у земље увознице", објаснио је Галетин.
Према његовим речима ако се уземе у обзир да је у једном тренутку преко 20 милиона тона украјинских житарица било заробљено у тим лукама, онда је споразум Москве и Кијева велика ствар за светско тржиште не само житарица, већ и за светско тржиште хране.
Изразио је наду да ће споразум ускоро бити реализован у пуном капацитету.
