ФАО-в индекс, који прати цене хране основних прехрамбених производа на светским тржиштима, износио је прошлог месеца у просеку 140,7 поена, што је за 3,9 одсто више у односу на јануар и за 20,7 процената изнад нивоа у фебруару 2021.
Цене биљних уља су скочиле за 8,5 одсто на месечном нивоу на нов рекорд, углавном услед раста котација палминог, сојиног и сунцокретовог уља.
Томе је допринела снажна глобална потражња која се поклопила са неколико фактора на страни понуде, као што су смањене расположиве извозне количине палминог уља из Индонезије, слабији изгледи производње соје у Јужној Америци, и забринутост у погледу потенцијалног поремећаја извоза сунцокретовог уља из црноморског региона.
Цене млека су у фебруару порасле у просеку за 6,4 посто у односу на јануар, због нижих залиха у западној Европи и Океанији од очекиваних, и упозно високе увозне тражње посебно из северне Азије и са Блиског истока.
Котације житарица су такође напредовале на месечном нивоу за 3,0 процента, под утицајем забринутости за стање усева у Јужној Америци, неизвесности око извоза кукуруза из Украјине и раста извозних цена пшенице. Кукуруз је предводиле с растом цене од 5,1 одсто, док је пшеница поскупела за 2,1 посто у односу на јануар, у великој мери услед неизвесност око глобалних токова снабдевања из црноморских лука.
Међународне цене пиринча су у фебруару биле за 1,1 одсто више него претходног месеца, подржане јаком потражњом купаца на Блиском истоку и апрецијацијом валута неких земаља извозника у односу на амерички долар.
Раст није заобишао ни глобалне цене меса које су у просеку ојачале за 1,1 посто од јануара. Међународне котације говеђег меса достигле су нови рекордан ниво погуране великом увозном тражњом у условима оскудних залиха говеда спремних за клање у Бразилу, као и јаком потражњом живе стоке ради обнављања сточног фонда у Аустралији.
Такође је поскупело свињско месо, док су цене овчијег и живинског меса пале, делом због великих извозних залиха у Океанији и смањеног увоза из Кине након завршетка прославе Лунарне нове године.
Цена шећера на глобалном тржишту је ослабила за 1,9 одсто месечно услед повољних изгледа за производњу у највећим земљама извозницама као што су Индија и Тајланд, као и због побољшаних изгледа рода у Бразилу.
„Знатан подстицај расту цена хране долази од екстерних фактора који поскупљују производњу, пре свега цене енергије, ђубриво и сточна храна. Сви ови фактори имају тенденцију да обарају профитне марже произвођача хране, обесхрабрујући их од даљих улагања и ширења производње“, наводи економиста ФАО Упали Галкети Аратчилаџ.
