"Могла је да дође и нешто раније, али сам сигуран да је због шпекулација о томе да ли има или нема робе и које су стварне количине, требало времена да се изради одлука. Оно што је сигурно да ћемо ми имати робе, да је ово добра одлука за Србију и да нико неће бити угрожен", рекао је Јанић за Танјуг.
Оценио је да Србија вишкове које има треба да извезе да се заради новац и да се ослободе силоси старе пшенице, како би се ти капацитети спремили за пријем новог рода.
Јанић је подсетио да се највише житарица из наше земље извози преко луке Констанца у Румунији ка Италији и другим земљама, као и да знатне количине иду у земље региона, које су наши традиционални купци.
Он је рекао да је забрана извоза зауставила промет на Продуктној берзи и затворила домаће тржиште.
"Пре кризе је било веће потражње за нашим робама и у тренутку када је криза у Украјини избила одлука да се заустави извоз је била добра, али по мени на краћи период. Мислим да би било добрао да је одлука да се поново пусти извоз донета раније", рекао је Јањић.
Објаснио је да се извозом житарица обезбеђује девизни прилив који је потребан ради плаћања неких других роба које Србија увози и које су већ раније наручене.
"Ово ослобађање извоза поново враћа тржиште у нормалније токове, што се видело на берзи. Чим је донета долука, берза је значајно оживела и имали смо одличан промет у односу на неки претходни период где је био испод просека за ово доба гордине", навео је Јањић.
Прецизирао је да је промет Продуктне берзе око 200.000 тона годишње, а тренутна цена пшенице је 35,5 динара без ПДВ-а, што је за 18 процената више него пре избијања сукоба у Украјини.
Јањић је рекао д аје у свету тај скок знатно виши и креће се од 30 до 40 процената, тако да је на берзи у Паризу тона пшенице достигла 400 евра.
