Међутим, они с госпођиначких њива неће завршити у нашим теглама већ у земљама ЕУ, пошто ће са свих 50 хектара под системом за наводњавање кап по кап, колико је почетком априла посејано на ораницама у Госпођинцима, отићи директно на прераду у фабрике у Немачкој, Аустрији и другим европским земљама.
У Госпођинцима већ осму годину предузеће „Агропродукт” организује производњу анимирањем повртара да гаје краставце и зарађују, и тако подстиче домаћи извоз тог свежег поврћа јер је овдашња прерађивачка индустрија слабо развијена.
Просечан принос по хектару треба да буде око 100 тона, али власник „Агропродукта” Синиша Мутић каже за „Дневник” да је сезона корнишона тек кренула и да ће потрајати све до краја септембра, па ће се тек када се брање заврши, знати тачно колико је био тежак род по хектару.
– Уочљиво је да је година солидна и да су, а то је и најважније, повртари задовољни откупном ценом на велико, од 20 динара до близу 100 динара килограм – објашњава Мутић. –Корнишони се разврставају у седам класа и свака класа има цену. Они најкраћи су и најскупљи.
По његовим речима, када дођу с њиве, корнишони се сортирају по класама, пакују и стављају у хладњачу док не буду транспортовани до крајњих купаца .
– Мада је епидемија, не осећамо је – каже Мутић, и додаје да краставци без проблема прелазе границу и одлазе до фабрика на прераду. – Транспорт се одвија уобичајено и возачи на граничним прелазима без великих задржавања прелазе царину.
Један од произвођача корнишона Дејан Рончевић из Госпођинаца већ пету годину гаји краставце и напомиње да су га је послу привукли гарантована цена и сигуран откуп, али да је повртарима значајно и што од „Агропродукта” добијају све да корнишони буду по захтевима европског тржишта.
Агроном Тихомир Савамун, који даје стручну помоћ повртарима, каже да сетва корнишона стагнира, не само у Госпођинцима већ и у другим местима, и да има више разлога зашто је тако.
– Први је што повртари стрепе да ли ће наћи на десетине и десетине вредних берача јер они представљају важан ланац у том послу, затим се прибојавају да ли ће успети у производњи, пошто треба огромно знање и труд да би се добио корнишон екстраквалитета – истиче Савамун. – Уочи овогодишње сетве већ је почела епидемија и било је хладније време, што је повртаре, такође, одвратило од заснивања сетве на већим површинама.
Али , каже да има и добрих страна пошто произвођачи знају унапред цену по којој ће се род откупљивати, И што од њих добијају материјал И савета да род буде доброг квалитета.
– „Агропродукт” обезбеђује семе и сеје краставце, а током сазревања рода пружа и стручну помоћ па смо у том погледу сигурни да током вегетације напредују онако како страни купци траже – истакао је Рончевић.
Он је казао да би радо проширио производњу краставаца, али да га у томе спутава недостатак сезонских радника.
– Има радне снаге и у томе не оскудевамо у Госпођинцима, али требају нам темељни радници јер брање мора бити свеобухватно, да се плодови не би сакрили испод листова, јер за само 48 часова прерасту и ти предугачки су знатно јефтинији и повртарима умањују зараду.
З. Делић
