КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ Коришћење пашњака поправља рачуницу

Упркос тешкоћама и нестабилности на тржишту и чињенице да је број пољопривредних газдинстава која се баве говедарством последњих година смањен, Србија има шансу у овој грани сточарске производње, јер са оствареним товом јунади имају понуду за извоз који се реализује тамо где се уклапају са нашим ценама.
d
Фото: Dnevnik.rs

Није лако освојити нова тржишта, али је производна група за товно говедарство у оквиру удружења “Агропрофит”, управо склопила споразум са фирмом ММД “Сточар” ДОО из Деспотова за извоз товних јунади у Албанију и о другим видовима сарадње. За куповину товних јунади велику заинтересованост има компанија “Казази” из Драча, једна од највећих кланица у Албанији. 

- До сада смо продају товних јунади обављали на тржиште Црне Горе, БиХ и Косова па очекујем да се реализује и извоз за Албанију. Кланичари у Албанији траже квалитетну товну јунад, највише сименталске расе, јер има добар рандман меса. Код цене ће бити мало затезања, али верујем да ћемо постићи договор - указује директор “Сточара” Радишко Добрић.    

Већ у првој половини априла са фарми говедара окупљених у производној групи “Агропрофита” може да се испоручи за тржиште Албаније и друга тржишта 400 до 600 грла, а фармери тренутно располажу са око 4.200 квалитетних товних јунади која пристиже у року од три месеца.

За извоз у Албанију “Агропрофит” је међу десетак заинтересованих одабрао фирму “Сточар” која се прометом стоке бави већ три деценије, спремна је да са одгајивачима товне јунади развија и услужни тов а очекивања су да учествује и у развоју квалитета “Наша јунетина из природе”.   

Из Србије се према незваничним подацима извезе око 150.000 товних јунади, од чега легалним каналима је пласирано до 32.000 јунади живе ваге, а већи део пазара се обавља у сивој зони! Позваваоци прилика у нашем говедарству тврде да можемо у годишњем циклусу да извозимо 130.000 до 150.000 јунади, с тим да би ту морао бити и одређен број квалитетних приплодних јуница. У Србији је иначе годишња производња јунади око 250.000, од чега је за подмирење домаћих потреба довољно око 90.000.

- Циљ нас који се бавимо говедарством јесте да постигнемо извоз 220.000 грла, за шта нам треба да најпре товне расе доведемо на 35.000 плоткиња, да би имали квалитетну телад. Тржишта сада траже тешку јунад, што до сада није био случај. У тој категорији су говеда расе шароле, лимузин и сименталац који је нешто дуже у тову, а ми смо веома конкурентни за арапска тржишта - истиче председник новосадског Удружења “Агропрофит” Чедомир Кецо.

Фармерима је из државне касе за утовљено јуне продато кланичару или извознику следује подстицај од 15.000 динара, за квалитетне краве 40.000, а за краве које дају телад 20.000. Те мере су допринеле да у Србији данас има више од 12.000 плоткиња висококвалитетних товних раса, што је више него што имају сточари Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Северне македоније, Аустрије, Швајцарске, Црне Горе и Албаније. За подстицаје има пријављених и више од 50.000 крава која дају телад.

Најквалитетније чисте товне расе, не рачунајући сименталску као расу за млеко и месо, у Војводини су на фармама у региону Потисја, северног и средњег баната, а за товне расе заинтересованост су показали и фармери из других региона у Србији. Иначе, број газдинстава која се баве говедарством се смањио јер одустају газдинства која у шталама држе до 20 грла, поготово она која имају по неколико грла, а таквих је око 45 посто. 

Фармери су препознали а то им казује и рачуница да је говедарство у систему “крава - теле” са коришћењем пашњака, много исплативије од испоруке млека за прераду. Томе доприноси и определење државе да стимулише овај узгој и одрживост производње. Сточари у систему “крава-теле” пун ефекат имају када најмање 180 до 210 дана у години за исхрану говеда користе пашњаке и испуст говеда на отвореном са довољно квалитетне питке воде. За узгој говеда у Србији се може користити најмање 300.000 хектара пашњака, који су сада недовољно искоришћени

Зе економичност товног говедарства веома су битни трошкови производње, а рачуница и исплативност това агроекономисти и фармери најчешће везују за берзанску цену кукуруза код нас. Професор др Бранислав Влаховић са Пољопривредног факултета у Новом Саду предочава да наспрам свих трошкова које сточари имају у гајењу, реално је да продајна цена живе мере јунади буде једнака цени 12 до 15 килограма меркантилног кукуруза, па тако ове цене могу утицати да килограм јунећег меса у мелопродаји стаје 1.000 до 1.200 динара.

- Један од основних елемената је управо паритет цена. Струка каже да би 12 килограма кукуруза требало да буде у еквиваленту откупне цене килограма јунади. Цена кукуруза тренутно је на берзи 31 динар без ПДВ-а и ако би узели овај оптимални паритет онда би откупна цена јунади живе ваге требала да буде 3,1 до 3,2 евра. Уколико је нижа цена онда произвођачи нису економски мотивисани јер практично имају губитак на супстанци. Узгајивачи траже стабилност у пословању, јер они више од годину дана улажу у узгој и онда због лоших паритета буду на нули или чак у минусу - наглашава Влаховић.

Претходних дана откупна цена товних јунади била је 2,75 до 2,80 евра за килограм живе ваге, а познаваоци прилика у производњи и на тржишту сматрају да квалитетом товна јунади шаролеа, лимузин и сименталске расе  са наших фарми завређује цену од барем три евра. Према уверавању економског стручњака Слободана Ђурића из Београда, произвођачи из Србије се са својим производним ценама уклапају у малопродајне цене многих арапских земаља, али и Грчке и Италије, што сматра да је шанса за освајање ових тржишта.

Фото и текст: Милорад Митровић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести