Котрљање равницом: На салашу Калманових у Војводи Зимоњићу

КАЊИЖА: Зима је снегом, маглом и хладноћом оковала салашарски потес Доње Приморје, што се у насељу Војвода Зимоњић надомак Кањиже наслања на велики пашњак Јараш, али пут до салаша је проходан.
salas kalman
Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

Док је кроз маглу све бљештало белином, по цичи зими, на прилазу салашу Јожефа и Магдолне Калман у зимској идили лавежом нас дочекује десетак пастирских пулина, немачких овчара и авлијанера разних фела, а на сву срећу мобилном телефонијом није било тешко дозвати домаћине. 

Пулини су на салашу најбољи аларм, салаш без њих не може, а не може се ни чувати стадо, јер су нам десна рука. Чувају салаш, близу је пут, па када залају знамо да неко долази. Ђаво никада не спава, али на сву срећу увек има неког на слашу и незвани гости нас заобилазе. Не знам како је спавати у граду, јер сам у граду спавао само некада давно када сам био војник. На салашу сам направљен и ту сам се родио, навикао сам и одавде никуд не идем. Овде нам је најбоље, иако неки кажу да не би ни за шта на свету ту живели, каже Јожеф Калман. 

Без обзира што се чини да је са снегом некако све утихнуло, домаћин напомиње да за њих сељаке зима на салашу је горе него лето.

Нема за нас празника, треба стално нешто радити, пре свега хранити овце и другу стоку, од раног јутра до увече. Спремили смо довољно кабасте и друге сточне хране. Ове године су били добри откоси дателине и свега што је потребно. Хране имамо доста само треба радити и за Божић и за Нову годину, стока тражи храну, не може да гладује и не може бити жедна, каже Јожеф Калман.

Салаши Доњег Приморја нанизани су лево од пута, на излазу из Војводе Зимоњића према Велебиту, пре мостића преко канала, а ту су се одвајкада усидрили јер су право место за сточаре. Има на салашима и топлих паорских пећи, али Јожеф прича, а у то смо се и уверили, да добру функционише централно грејање. Ложи се највише кукурузовина упресована у бале, ћутке и све што се нађе око салаша, али се мало докупи дрва. Загревали смо се мало и палинком, Јожефова супруга Магдолна у салашарској топлини послужила нас је топлим погачицама са сиром, а мезетила се и јагњетина уз туршију.  

Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

Породица Калман има проверене салашарске корене крај Јараша и успешно узгаја стадо од неколико стотина оваца расе “ил де франс”.

Вода је смрзла у тору код оваца, јер је прошле ноћи било јако зима, а то нама не ваља. Пробао сам да решим проблем загревањем, цев је пукла па сам морао у Кањижу да купим другу и један вентил и управо сам поправио. Овце без хране могу да издрже пар дана, али без воде никако не могу, вели Јожеф.

Од раног пролећа па до касне јесени, практично све док није завејало, овце су биле на испаши на Јарашу, а онда је неминовно да буду стално у тору, крај салаша.

Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

Добро је што нам је пашњак близу, док овце терамо на испашу,– констатује Јожеф.

Како додаје, с пролећа је трава добра, најсочнија је док је зелена, али касније у току лета када притисну врућине и суша, трава се сасуши. Но и поред тога овце увек нађу шта да пасу. Овце и не воле када је трава висока, када израсте због киша, него када је нижа. Испаша свакако добро дође нама овчарима јер појефтињује производњу, него да их целе године хранимо у обору, јер је храна скупа. Чак и ако храна није скупа, скупа је нафта док се произведе храна неопходна за исхрану стада током зиме, сазнајемо од Јожефа.

Овцама је потребан вредан газда и добар чобан, јер око њих има посла сваког дана. У сезони испаше, ако нема чобана, Јожеф на пашњаку чува стадо. На питање колико има оваца, наш домаћин вешто избегава прецизан одговор:

Па, стадо је исто као прошле године, можда мало више, не бројим их баш, као они докони што пате од несанице па их ноћу броје. Ова сезона у овчарству је била осредња. Било је потражње за јагањцима, јер су наш главни производ. Сад за празнике јагњетина се обично више тражи, они који славе воле да се на трпези нађе јагњеће печење. Због тога и цена иде мало навише и износи око два и по евра за килограм живе ваге, овако када се појединачно појаве купци, а на велико је другачије. Јагањци највише иду доле у централну Србију, а долазе и купци из Шапца, сазнајемо од Јожефа.


Овчарима и чобанима није лако, као што се некима чини

Доскочио је Јожеф онима који кажу да је лако чобанима, да је леко живети на салашу и од оваца.

Да и њима буде тако лако као нама, нудио сам да дам стотину оваца на десет година, да не треба да плате и не смеју да продају него да брину о овцама, да чувају и повећавају стадо и од тога да живе. Услов је да након десет година врати стадо од стотину оваца. За десетак година број оваца у стаду се може удвостручити, међутим, нико није пристао да му буде лако као чобанину! Није овчарима и чобанима лако, као што се на први поглед чини, категоричан је Јожеф Калман.


Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

На салашу се ради породично, укључена је фамилија, али некада има потребе и за ангажовањем сезонске радне снаге, када је потребна испомоћ да се послови на време обаве. Уз Јожефа су вредне руке супруге Магдолне, син Габор и снаја са породицом живе у оближњем Велебиту, имају своје газдинство, али Габор долази да ради и на родитељском салашу. 

Поред оваца у стајама су још по пет крава музара и неколико јунади у тову, товне свиње држе само за сопствене потребе, а без салашарских петлова и живине двориште салаша не би било оно право.

Нису све овце уматичене, а само за уматичена грла добијамо подстицај из државне касе од 7.000 динара по грлу и за свако јагње испоручено кланичарима по 2.000. Ако тога не би било овчарство би тешко опстајало. Радимо даље и очекујем да ће се исто тако наставити и у наредној години, па биће некако, оптимиста је Јожеф Калман.

Јожефова породица генерацијама се бавила овчарством, а искуство домаћина са Доњег Приморја је да су се најбоље показале овце расе “ил де франс”, јер како вели, имају танке кости и доста меса, због чега их и држи, а и купци вишер траже него “винтерберг”.

Неколико оваца се већ ојагњило, али главна сезона јагњења наилази крајем јануара. Тада има највише посла и дежурања крај стада. За нас је радост свко ново јагње, а прошле сезоне било је доста и близанаца. Важно је да се стадо увећава, каже Јожеф. 

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести