Хмељ се у Војводини после Другог светског рата до краја прошлог века гајио на 1.000 до 1.500 хектара, па је производња 2008. практично угашена, да би се пре четири године подигао нови хмељарник у нашој земљи на поседу ДОО “Петровец” у Бачком Петровцу. У овој фирми су у гајењу хмеља кренули од нуле, улагањем сопственог капитала, ослањајући се на традицију и још увек пристине стручњаке којих има…
Директор тог предузећа Растислав Струхар, предочава да за то што је производња хмеља код нас скоро угашена постоји много разлога, али да је задњи ударац домаћем хмељарству дала приватизација великих индустријских пивара, јер су инострани власници пивара сировину увезли из својих матичних држава.
Овогодишња берба дала је бољи род шишарки него прошла која је била сушна, без обзира што у хмељарнику имамо систем за наводњавање кап по кап. Ова сезона је за хмељ била изузетно добра, међутим, ми још увек немамо пун род јер хмељ достиже пун род тек у трећој години па до 15 године, а у нашем засаду је доста хмеља од годину и две, нешто и трогодишњака. С обзиром да је засад млад, ми смо задовољни са приносима, а квалитет ћемо проверити у Америци и Чешкој, утисак је Струхара.
Суве шишарке ДОО “Петровец” углавном продаје мањим занатским приварама, али се неке количине извозе у Хрватску, Мађарску и Словачку, има заинтересованости из Чешке.
Почели смо разговоре с мањим индустријским пиварама код нас, постали члан Удружења “Домаће пиваре” где спадају “БИП”, “Нишка пивара” и “Ваљвска пивара”, јер они теже томе да користе све домаће сировине. Наша шанса за пласман је управо у малим пиварама, сматра Струхар.
Некада се хмељ из Србије извозио широм света, а сада се годишње за потребе малих пивара увози око 1.500 тона, што изискује знатни девизни издатак (око 20 милиона евра). Овогодишњи род у једином нашем хмељарнику неће премашити 15 тона и само је “кашичица” домаћих потреба, па у Бачком Петровцу имају дугорочнији план да производњу прошире на стотину хектара.
Помоћник покрајинског секретара за пољопривреду Младен Петковић каже да је ове године захваљујући аграрној политици Покрајинске владе могла су се користити подстицајна средства за стубове за подизање хмељарника, али да их нико није користио.
Позивам заинтересоване да искористе ту могућност и подижу нове засаде хмеља које ћемо суфинансирати. Ти подстицаји за младе пољопривреднике и за жене које се баве пољопривредном производњом иду до 70 посто. Такође, што се садница тиче, они могу преко Министарства пољопривреде да остваре субвенцију. Постоји помоћ државе и желимо да развијамо хмељарство. Жеља Покрајинске владе је да у наредној години креирамо конкурсну линију за набавку опреме за мини занатске пиваре које су већ у великом замаху и треба подстаћи ту производњу, а самим тим ће се обезбедити пласман хмеља изузетног квалитета који се производи код нас, сматра Петковић.
У Бачком Петровцу ће се за две године прослављати два и по века традиције хмељарства у Бачком Петровцу, уз сасвим реалне прогнозе да се хмељарство тешко може вратити на некадашње славне дане, али према речима Струхара, помоћ државе била би итекако драгоцена. Пошто у Бачком Петровцу имају људе који још знају радити са хмељом, што је јако тешко научити, располажу са технологијом, имају и стручњаке, агрономе и докторе хмељарства. Струхар предочава да је ово била задња шанса за ревитализацију хмељарства, јер ако се сада не успе док је још ту последња генерација људи и стручњака која зна са хмељом, за деценију већ можда не би било прилике…
Ставке којима би се хмељарство унапредило су неопходна подршка Покрајине и Републике и има обећања да ће се на томе порадити и помоћи нам. То су садни материјал, подизање засада, односно, конструкција са наводњавањем, обнова механизације која је стара четири деценије, а неопходна нам је и помоћ приликом продаје хмеља. Све већи проблем је обезбеђење сезонске радне снаге за бербу, не само за хмељ у Бачком Петровцу него и у целој Србији, указује Струхар.
Хмељ је вишегодишња биљка и просечно засад хмеља траје 13 до 15 година. Да би се подигао засад на једном хектару неопходна су у старту улагања од 50.000 евра, који подразумева и систем за наводњавање. Поред тога сваке године потребно је ђубрење. Други део неопходних улагања, машински и технолошки, за машине за обраду, сушару, берачицу, хладњачу, пелетирку, пакерицу и друго, потребно је још толико као за подизање засада.
Ако се изузму појединци који на својим окућницама у башти негују неколико или највише десетак корена хмеља, неко из радозналости или из носталгије, у ДОО “Петровец” су се једини определили да ревитализују хмељарство, када је оно било потпуно уништено.
У Србији се не тако давно хмељ производио на 8.500 хектара, па је све спало само на хмељарник од 20 хектара у Бачком Петровцу, па смо од извозника постали увозници хмеља.
Гашењу производње после приватизације допринели су нови власници пивара, увозећи хмељ из својих земаља. Некада се хмељ из Србије извозио широм света, а сада се годишње за потребе малих пивара увози око 1.500 тона, за шта се издваја око 20 милиона евра.
Значи, за подизање нових 20 хектара под хмељом, који је неки минимум да би хмељ био самоодржив као култура у нашој фирми, потребно је улагање од милион евра у засаде и још толико треба за пратећу машинску опрему и неопходне садржаје капацитета за прераду. Хмељарство јесте профитабилно, јер са хектара засада остварује се добит као са 20 хектара под кукурузом, сојом, пшеницом или другом ратарском културом. То је још давно израчунато, а и данас стоји та математика када је нека нормална година. Међутим, производња хмеља је и доста ризична, пошто то није берзанска роба. Хмељ је за гајење у неку руку хазардерска биљка, јер изискује велико улагање, али када се заради, јако добро се заради, мада уме да буде и пропасти, констатује директор Струхар.
Како наглашава, последњих година цена хмеља на тржишту добра и да је тражња повећана, мада према његовим речима то се сваких неколико година мења.
Битно је ако се успостави сарадња с пиварама и да се она одржи. Тренутно цена хмеља на велико се креће од осам до 10 евра по килограму, док продајом на мање количине достиже и преко 20 евра, односно све зависи од количине и периода уговарања, сазнајемо од Струхара.
У сушним годинама цена килограма хмеља је и пет пута скупља, па је тада и рачуница најповољнија. У односу на велика улагања која изискује производња хмеља, Струхар објашњава да се калкулације за враћање уложеног садржане су у дестогодишњем плану. Струхар предочава да према искуству, шест година се ради са нулом, без неке посебне зараде, две године се ради са губитком, али наиђе и период од две године када се јако добро заради.
Текст и фото: Милорад Митровић
