Реч је о органској производњи шипака, за коју су веома заинтересовани купци из Европе, јер су црвени плодови дивље руже са нашег поднебља три пута бољег квалитета по садржају активних материја од шипака из Чилеа, далеке земље која је највећи произвођач на свету.
Карољ Фекете је претходних година засновао плантажу дивљих ружа на 50 хектара и она је засигурно једна од највећих у Србији и окружењу, плодови су почели да пристижу лане, а и ове године берба шипака се обавља на површини од 12,5 хектара, док се на преосталим површинама плодови очекују наредних година, јер су у питању млади засади.
- Определио сам се за производњу органског шипурка и сва производња је за познатог купца из Европске уније - истиче Фекете. - Жеља ми је да у Србији буду што веће површине под плантажама дивље руже, за шта је обезбеђен расад и пласман. Плодови дивље руже богати су витамином Ц и пектинима, што тражи прехрамбена и фармацеутска индустрија. С обзиром на то да се смањује радна снага, сада већ имамо савремене машине за квалитетно брање плодова дивље руже.
На плантажи нашег саговорника берба се ових дана обавља берачем пољске производње, који у једном ходу плодове убире са пола реда и у повратку други део, а према оном што смо видели када смо посетили бербу код Филића, ефикасно ради уз ангажовање трактора који вуче берач и два-три радника.
Учесник у берби шипурака тракториста Иштван Фазекаш, објашњава да берач који вуче трактор ради помоћу кардана и вибрације, да машина има довољно обртаја, али не смеју да се појачавају ни вибрације ни брзина, јер онда млате плодове и праве штету.
- Мора се спорије радити, да би се постигао оптимални учинак у берби. Они који су конструисали машину кажу да се може дневно обрати два и по хектара, али све зависи од густине засада. Мора да се вози полако и прецизно, а и машина сама себе помера и уз асистенцију помоћника. Машина је тако конструисана да обухвата само пола реда - додаје Фазекаш.
Постоје већ и комбајни који зајаше цео ред дивље руже и у једном проходу бере плодове изузетно квалитетно. Домаћин Карољ Фекете планира да ускоро набави такву машину, какву је видео у Пољској и Бугарској, па ће се и на плантажи дивље руже на северу Баната тада берба брже обављати, поготово што очекује да идуће сезоне на род доспе још 20 хектара.
Производња шипака није традиционална код нас, па произвођач из Новог Кнежевца указује да није ни знао где и како да је савлада и стекне искуство.
- Сви они који више знају од мене у производњи, чувају за себе неке ситне тајне, како и шта се ради. Сада већ знам да је најважније, за оне који улазе у овај посао, да газдинство има статус регистроване органске производње, јер тиме могу бити конкурентни на европској и светској пијаци. Све што прерађивачи не могу да обезбеде из нашег региона, увозе из Чилеа, јер је најзначајнији и најутицајнији произвођач плодова дивље руже на светској пијаци. Међутим, садржај шипурка са наших простора је много квалитетнији. Био сам у Будимпешти на једном међународном скупу у вези с органском производњом и тамо су ми саветовали да уђем у плантажну производњу, када сам предочио проблем недостатка радне снаге - објашњава Фекете.
Принос плодова дивље руже из ове бербе је око тону по хектару, али када засад доспе на пун род по хектару рађа четири до пет тона и тада даје праве ефекте. Фекете напомиње да код узгоја дивље руже климатски услови битно не утичу, а најважнија је међуредна обрада и док жбунови не ојачају заштита од дивљачи.
- Дивља ружа је веома захвална биљка јер цвета крајем маја и избегава критичне периоде када друге воћке угрожавају мразеви. Нико још није видео да жбун дивље руже нема плода - предочава Фекете, који на свом газдинству не намерава да повећава засаде, јер вели да је за једно газдинство савсим довољна површина од 50 хектара, што уз располагање са механизацијом може једна породица да опслужује и уради без проблема.
Међутим, од прерађивача из ЕУ, чији је партнер у послу, има задатак да организује производњу дивље руже у Србији, јер имају потребе за шипурком са око 1.000 хектара.
Фекете има засађене три сорте дивље руже, а производи и два милиона струкова расада годишње, тако да је за ширење плантажа дивљих ружа има довољно садног материјала, а уверава да је за оне који се определе за ову производњу сигуран пласман. Он каже да се партнерима из ЕУ не испоручују црвени плодови шипурка, него прерађен у виду каше која се транспортује цистернама.
- Почетно улагање по хектару највеће је у првој години, око 1.000 евра, што обухвата припрему, набавку 3.000 садница и њихово сађење, а наредних година, је то мање, око 500 евра по хектару годишње, па тако тек четврте године када дивље руже доспеју на род, први принос отприлике враћа уложено. Нису то неки велики износи, али морам рећи, да ко нема другог прихода не може да уђе у производњу, јер треба издржати прве четири године да се уложено почне враћати. Треба имати у у виду да дивља ружа не сме да се узгаја интензивно, него онако како је бог дао, природно. Нема прихране вештачким ђубривом и заливања, јер дивља ружа захваљујући развијеном кореновом систему може да црпи потребну влагу из земљишта. Не сме да се ђубри, не само због органског начина производње, него зато што онда даје изузетно бујност изданака и жбунова, па када се биљка осећа комотно развија се непотребно и не даје више плода, али у суровијим условима труди се за опстанак па даје више плода - објашњава Фекете.
У односу на остале културе, где се иде на интензивну производњу, наш саговорник указује да је код дивље руже све обратно, односно, да дивљој ружи не шкоде суровији природни услови. Према речима Кароља Фекетеа, изузетно добро подноси лошије типове земљишта пете и шесте класе.
Текст и фото: Милорад Митровић
