Дуго се бавимо производњом дувана сорте “берлеј”. Дуван се код нас показао добар, иако је прилично захтеван за узгој, али зато доноси много већи приход него кукуруз, пшеница или сунцокрет. Међутим, за дуван је потребно много више радне снаге. Прошле године смо имали под дуваном пет катастарских јутара, али већ ове године ћемо преполовити ту површину због недостатка радне снаге, каже Тибор Алмаши.
Прошле сезоне Алмаши је производњу имао уговорену с откупљивачима и дорађивачима дувана из Бачке Паланке и Чоке, а за предстојећу сезону определио се за наставак сарадње са Дуванском индустријом “Чока”.
Раније смо радили с Дуванском индустријом из Сенте, а када су они одустали од уговарања “берлеја”, наставили смо са откупљивачима из Бачке Паланке и Чоке. Прошле сезоне смо са пет јутара испоручили око шест тона сувог листа, што је сасвим солидан род. Задовољни смо квалитетом и постижемо за килограм сувог листа око 200 динара. Узгајање дувана је исплативо, само је проблем што када листови “берлеја” приспу за брање, потребно је доста вредних руку, напомиње Алмаши.
Заснивање производње расада дувана креће крајем фебруара или почетком марта, па ће у породичном газдинству чим за то дође време кренути са послом испод пластеника. Када се радило са фабриком из Сенте Алмаши прича да је у Малим Пијацама било 50 до 60 произвођача којима је испоручивао расад “берлеја”, али сада се број произвођача дувана смањио на 10 до 15. Дуван потискују друге културе, пре свега поврће и индустријско биље, јер добро рађају на песку.
Алмаши се уверио да је кромпир с песка све траженији па га је лане сејао на два катастарска јутра, а ове године он и други произвођачи планирају да повећају површине, посебно због чињенице да је ових дана цена кромпира у малопродаји достигла око 100 динара.
С прошлогодишњим родом кромпира сам био задовољан, иако сам још у јуну млади кромпир продао по 30 динара. Дошли купци из Новог Сада, све смо дали на велико, и кромпир је завршио на тамошњем кванташу... Нисмо могли знати да ће сада бити овако добра цена кромпира, али из искуства знам да отприлике сваке пете године наиђе једна оваква екстра добра година, када кромпир има добру цену, предочава Алмаши.
На њиви Алмашија лане се изузетном показала сорта кромпира “балатонска ружа”, која се веома тражи.
Купац из Новог Сада коме смо прошле године продали кромпир је рекао да и ове године садимо само “балатонску ружу” и да ће све откупити. По јутру као млад кромпир даје 15 до 20 тона и мислим да га вреди узгајати. Кромпир је захтеван јер је потребно доста вештака да се баци за прихрану, а поред тога овде на песку треба га наводњавати. Без наводњавања не може да се постигне добар род. Кромпир треба одбранити и од кромпирове златице, има ту доста посла са кромпиром и вреди радити када може да се прода, али пре три године наишла је лоша сезона када смо морали бацити око 15 тона, јер ником није требао, присећа се лоше епизоде Алмаши.
Већ годинама је у сетвеној структури и купус сорта “браво”, који се тражи, а накупци долазе на лице места и носе га од куће са салаша, тако да нема потреба да се иде на пијацу и тамо дангуби, него се све распрода на велико.
Као најрентабилнија већ неколико година се показала производња семена украсних тиквица, која се уговара за једну фирма из Суботице. Сваке године сеју се три-четири сорте украсних тиквица на хектар до хектар и по. Алмаши открива да се производња семена украсних тиквица показала исплативијом од дувана, кромпира и других усева. После вађења семена за испоруку суботичкој фирми, за месо тиквица купца није тражио него поклања једном другару за исхрану свиња.
Текст и фото: Милорад Митровић
