Убирање плодова тикве голице је управо обављено на 30 јутара. Прве године Сабо је кренуо у производњу семена бундеве са љуском, али се преоријентисао и плодоред обогатио сетвом тикве голице јер има потражње за семеном од домаћих прерађивача уља и других производа.
- Определили смо се да уместо сунцокрета сејемо тикву голицу зато што толико не исцрпљује земљу, а кад по јутру роди 300 килограма семенки то је равно добром роду кукуруза. Треба задржати неки плодоред да би се на крају добро изашло из игре, пошто после бундева род кукуруза је био већи за једну тону него после сунцокрета. Све то треба узети у обзир код свођења рачунице и зараде, али и све треба урадити како узгој бундева захтева - каже Роберт Сабо.
Сабо објашњава да се сетва тикве голице обавља почетком маја за Ђурђевдан, са размаком између редова од 140, док је у реду размак између биљака 41 центиметар, тако да по хектару треба да буде 18.000 биљака. После ницања одмах је потребна међуредна обрада, пратити да ли усев нападају ваши и борити се против корова…
Род је успео да се убере захваљујући и партнерима из Трешњевца, који располажу одговарајућом механизацијом, комбајном за сакупљање плодова, њихово дробљење и вађење семена, тако да са њиве, до сушаре у двориште стижу само свеже семенке. После сушење семена у сопственој режији, оно иде у Бечеј на чишћење од примеса, опне и комадића бундеве које треба одвојити.
Зачинска паприка је једна од култура која захтева доста труда и вредних руку, а у породици Сабо се њоме бави више генерација. Док је газдинство располагало само десет јутара оранице, уз друге усеве паприка се сејала на два јутра. Тада је било и више јефтиније сезонске радне снаге, али сада су наднице скупље, па ипак под зачинском паприком газдинство Сабо је ове године имало осам јутара.
- Ова година нам је била специфична у производњи паприке, јер је пролеће било хладно и суво па смо је после сетве два пута заливали док је никла, а и касније на пет јутара где смо имали могућност за заливање. - испричао је Роберт Сабо. -Род из прве бербе је знатно слабији него на три јутра на брегу где смо бацили доста стајњака, где би иначе требало заливати па би било још боље, али тамо нема могућности. Све смо урадили, једино воду нисмо могли да дамо и у првом брању било је шест тона по јутру, а очекујемо да се принос поправи још једном или можда два брања…
- У почетку смо покушали да ручно на столу очистимо семенке од примеса, али се испоставило да је то пипав и дуг посао. Улагања је пре неколико година било за сушару, за шта смо користили и подстицајна покрајинска средства, али увидео сам да нема смисла улагати у комбајн, кад већ има у Трешњевцу и има могућност за сарадњу да свако уради свој део посла, па тако услужно обавимо и чишћење
семена које професионално одрађују у Бечеју. Морало би се улагати много новца, да би све урадили у нашем газдинству, јер би се уложено тешко и споро вратило - сматра Сабо.
Домаћин из Новог Кнежевца се пре десетак година бавио и товом 40 јунади у турнусу, али је одустао када је увидео да нема рачунице, па је на том месту уложио у сушару за семе тикве голице.
- Ове сезоне је у просеку родило 330 килограма семена по јутру, у заисности од предусева. Бољи принос био је на парцелама где је претходне године био исти усев и индустријска паприка, а испод просека после је родило на парцели после кукуруза. За овогодишњи просечан принос бих потписао сваке године, јер је сасвим солидан јер доноси добит као добар род кукуруза од шест тона по јутру. Међутим, ја видим фантазију и потенцијал у производњи тикве голице, јер је добар и захвалан усев. Зарада није јако велика, али семе тикве голице вреди производити, јер за њим има потражње на тржишту и цена од три евра за килограм, која се сада постиже је солидна и обезбеђује зараду - предочава Сабо.
Производња семена тикве голице претходних година се била размахнула, али многи су одустали и Роберт Сабо је једини у Новом Кнежевцу који је задржао у плодореду и одлучан је да се њоме бави и надаље.
- По занимању сам бравар и више година сам радио у бившој новокнежевачкој фабрици “Челик” и пошто сам паорско дете, тек тада сам увидео да су код нас је највише новца из пољопривреде. Због тога сам се определио за пољопривреду, јер ако човек поштено ради и да све од себе, онда биће нешто од тога – каже Сабо.
- Земља може да роди и нешто друго осим кукуруза, жита и сунцокрета, можда на њој свашта да успева, само човек треба то да посеје и да се томе посвети. Имам колеге које се баве производњом ароније, шипак или нешто треће, сви имамо идеје и радимо на томе да имамо од тога користи. Најлакше је посејати кукуруз и жито, или помусти једну кравицу, кукати да није било кише или на државу, да нисмо ми криви него неко други. Али, ако се више потрудимо сваке године нешто зарадимо идемо напред, додуше ситним корацима, а када се погледа види се резултат у нашем домаћинству. И моји преци су били земљорадници, па су се у оно време бавили мало дуваном, арпаyиком, држали једну крмачу и музли једну кравицу. Уколико би тако сада радили не би могли опстати, него нечим се мораш бавити и на велико, па смо тако уз кукуруз, жито и паприку стигли и до производње тикве голице - указује Сабо.
Сабо се определио да не уговара производњу којом се бави, јер како вели, процењује да и ако потпише уговор са неким откупљивачем или прерађивачем сав ризик је његов.
- Сав ризик код уговарања је мој, па ако не уговарам производњу нек буде мој ризик, а када приспе род, онда сам сам свој газда, да га продам по најповољнијим условима. Раније је било другачије, док је рецимо било пуно малих произвођача па су морали да се повезују са прерађивачима, али околности су се промениле па је индустријска паприка дефицитарна сировина - указује Сабо.
Милорад Митровић
