- Каква ће бити ова сезона сада је врло тешко прогнозирати, јер земљишту недостаје зимске влаге, што је сада евидентно. Што се тиче поскупљења минералних ђубрива, верујем да ће сви који примењују оптималне агротехничке мере и очекују врхунске приносе извршити и неопходна улагања. Али, како ће се надоместити садашњи недостатак влаге и како ће се све одвијати то ћемо још видети, јер година је дуга и можда може да буде и добра - очекивања су агронома Тиме Јованова из Новог Кнежевца, који се бави зачинском паприком и поврћем.
Паори предах док не уђу у њиве користе да допуне знања о понуди семенских кућа, произвођача заштитних средстава, такође и оних који могу и треба да их финансијски подрже да улажу у сетву и опремање газдинстава. Један од таквих скупова за пољопривреднике из новокнежевачке и околних општина приређен је у Новом Кнежевцу, где су своју понуду и савете предочили представници развојног фонда Војводине, “ОТП банке” и компанија “Агросава” и “Линеа”.
Бела Јухас из Новог Кнежевца, обрађује око 40 јутара оранице, жали се да је лане доста слабо прошао са кукурузом јер није било кише, а сеје још пшеницу и сунцокрет који су из прошле жетве имали добру цену.
- Вештак је поскупео али сам ипак прихрану на 20 јутара под пшеницом обавио са по 100 килограма АН-а по јутру, као и претходне године, а после ћу прихрањивати преко листа. Не мењам праксу него радим као и до сада, а видећемо да ли ће се уложено исплатити - каже Јухас.
Газдинство Габора Чорбе, коме се придружио и наследник Габор млађи са завршеном средњом пољопривредном школом, простире се на 60 хектара.
- Сејемо углавном пшеницу, јечам, кукуруз, сунцокрет, детелину и индустријску паприку. Са житарицама из прошле жетве смо јако добро прошли, јер је принос пшенице био преко 3,5 тоне по јутру док је јечам родио четири тоне. Постигли смо добру цену, међутим, сада је проблем скуп вештак. Озиме житарице сејемо увек на око 20 хектара, прихранили смо мање него обично. Спремамо се за пролећну сетву, а колико ћемо вештака дати усевима то не знамо - испричао је Габор Чорба.
С обзиром да се паорлука латио и син, Чорба сматра да њихово газдинство има перспективу, иако до сада нису користили подстицаје.
- Годишње држимо око 100 товних свиња, а хоћемо убудуће да држимо више стоке. Ратарство не може без сточарства и ако се у све добро уклопи уз више труда лепо се може живети - сматра Чорба.
Од Радована Ђуричина из Санада сазнајемо да његов сина Милорад управо ради на дрљању луцерке да би сачувао влагу, која недостаје. Под луцерком имају 150 хектара, од укупно преко 400 хектара колико обрађују.
- Газдинство је велико, имам два сина, тако да сви радимо. Старији Милорад засновао је породицу има троје деце, а млађи Радоман са 16 година увелико помаже у пословима. Највише сејемо кукуруз јер се бавимо млечним говедарством и товом јунади, тако да се ратарство и сточартсво испомажу, али доста је тешко. Ова година је јако тешка због поскупљења инпута. Све је поскупело а млеку је остала иста цена већ осам година и тек сада се мало поправила на 40 динара за литар. Са друге стране само је рецимо уреа пре годину дана била 40 динара, а сада је три пута скупља. Код прихране озимих житарица смањили смо вештак за око 30 посто – наводи Радован Ђуричин.
Газдинство Милорада Чукурова из Новог Кнежевца није велико, свега 15 хектара оранице, јер како вели пошто је већ заокружио седам деценија живота, за разлику од раније када се интензивније бавио производњом индустријске паприке, ове године се определио за класично ратарење.
- Спреман сам за пролећну сетву кукуруза и сунцокрета која ће бити доста скупља него лане, па то што су цене по-
љопривредних производа порасле, дођемо на исто. Знао сам да ће вештак бити јако скуп па сам јесенас сву земљу нађубрио осоком, тако да ће требати мања количина вештака - сазнајемо од Чукурова.
Јожеф Борош из Чоке прича да уз радно место одржава пољопривредно газдинство на 15 хектара, од чега је нешто у закупу.
- Јесенас сам све засејао озимим јечмом, јер се наговештавало да ће нафта и сав репроматеријал поскупети. Претходних дана прихрану сам обавио са мање вештака, око 100 килограма по хектару а требало би знанто више 200 до 250 килограма, колико сам практиковао. Лане је све било под кукурузом, род је био шаролик због суше, али је цена мало поправила рачуницу. С обзиром да сам 2019. године одустао од бављења говедарством прешао сам искључиво на ратарство па идем на све или ништа, као на лутрији. Али срећом имам солидна примања на радном месту, па се пољопривредом бавим из хобија и због тога могу и да ризикујем - искрен је Борош.
Текст и фото: Милорад Митровић
