Тако било и на међународном “Никољданском фестивалу ракије” који је приређен 19.пут, уз рекордан број узорака, најпрестижнији је фестивал ракије у Србији и један од престижнијих у региону. Манифестацију “Сенћански дани пољопривреде” која је велика промоција локалних пољоприврендих, прехрамбених и занатских производа отворио је председник сенћанске општине Рудолф Цегледи, а у име организатора учеснике је поздравио председник удружења пољопривредника Сенте Ференц Шоти.
Деликатан задатак имао је међународни жири јер је за дегустирање и оцењивање пристигло 692 узорака ракије 212 произвођача. На овај импозантни самит слиле су се ракије разних фела из Србије, односно великог броја војвођанских места, Мађарске, Румуније, Словачке, Словеније и Украјине. Конкуренција је била најжешћа међу кајсијевачама и шљивовицама где је било преко стотину узорака, али нису се дале ни дуњеваче, виљамовке, крушковаче, лозоваче, вишњеваче, трешњеваче и друге капљице из овогодишње продукције, као и ракије које су имале каде да одлеже у бурадима или другим прикладним посудама.
- Квалитет ракије је био изузетно добар па су шампионски пехари додељени у 14 категорија, у којима је било највише узорака. Жири је оцењивао чак 33 врсте ракије и дестилата. Златне, сребрне и бронзане медаље заслужило је две трећине ракија, или њих 466 тако да ова признања заслужило је 170 произвођача, а њих 42 су се морали задовољити само захвалницама. Може се рећи да је ова година била веома добра за производњу природних домаћих воћних ракија, па је већи број узорака од стране жирија оцењен са максималних 20 бодова, а када је дошао ред да се одреди апсолутно најбоља ракија, за краљицу међу овогодишњим ракијама изборила се виљамовка - рапортирао је главни организатор “Никољданског фестивала ракије” Миклош Нађ, иначе предводник Првог реда витезова ракије у Србији “Свети Никола”, који је основан у Сенти.
За изузетно добру виљамовку пехар за апсолутно најбољу ракију “Никољданског фестивала ракије” припао је Шандору Коханецу из Темерина, који је разумљиво понео и шампионски пехар у категорији виљамовки.
- Сво воће ове јесени је био квалитетно, нарочито крушка виљамовка која је дала најбољу капљицу. Једино ми је ове сезоне подбацила кајсијевача, бар у нашој пецари, можда због обилног рода и кишовитог времена па кајсије нису имале довољно сласти. Печем седам-осам врста воћних ракија од воћа које купујем. Воћњака смо се отарасили јер имамо регистровану услужну пецару, па нисмо могли све да постижемо. Ракију вреди пећи, од тога живимо - каже Коханец.
Шампионске пехаре по категоријама освојили су Марта Дудаш из Бачке Тополе за дуњевачу, Жолт Овари из Шупљака за јабуковачу, Ласло Гуљаш из Старе Моравице за кајсијевачу, Емил Пољак из Остојићева за крушковачу, Зоран Варађанин из Бајмока за комовицу, Велибор Брајовић из Црвенке за шљивовицу. Шампионске пехаре освојили су и гости из Мађарске Михаљ Апро из Чањтелека за бресковачу, Атила Нађ из Ђермеља за лозовачу, Арпад Фаркаш из Шандорфалве за трешњевачу и мешану воћну ракију, Шандор Сабо из Јаскишера за вишњевачу, за ракију од зове пехар је припао Ференц Хатош-Секандеру из Сентеша. Међу узорцима одлежалих ракија најбоље се показала и завредила је шампионски пехар шљивовица Јоце Ботошког из Каћа.
- Ракије јабуковаче и шљивовице су најбоље када одлежавају и сазревају у храстовим бурадима, а та фузија арома, мириса и свега осталог што носи храстовина јако је битна. Пре свега битно је да је бурад од планинске храстовине и из занатске израде. Буради мора бити зрела и важна је њихова трогодишња припрема пре него што се у њих ракија стави на одлежавање, да би добила фине ароме од храстовине која има око 12 основних мириса и што ракија дуже одлежава тиме добија више на квалитету. Дрво је порозно и алкохол полако испарава, али ракија за разлику од вина воли да је у додиру са кисеоником - објашњава Јоца Ботошки.
Ботошки напомиње да се код нас показало да шљивовица богом дана за сазревање у храстовим бурадима и после зрења од пет година је врхунска ракија која је у категорији са најбољим француским коњаком. На другој страни деликатесне мирисне ракије као што су кајсијевача, вишњевача, трешњевача, бресковача, које се цене због карактеристичнх мириса, морају да остану “беле” и одлежавају у стакленим или прохромским посудама, јер би изгубиле своје воћне мирисе због храстовине. Од деликатесних мирисних воћних ракија једино дуњевача може краће време да одлежи у храстовом бурету.
За најбољег произвођача ракије из Србије проглашен је Иштван Билицки из Сенте, који је учествовао са 21 узорак и освојио 18 медаља, а ово признање на сенћанском фестивалу је освајао већ 12 пута.
- Освојених пет златних, осам сребрних и пет бронзаних медаља леп је успех, у сезони којом нисам баш задовољан. Било је периода са јако великим врућинама, па се воће скоро осушило тако да није имало ароме ни довољно сласти. Додуше, година је била јако родна, чак су се на моменте ломиле и гране, али квалитет плодова је био слабији - иако поносан на нови успех, указао је на произвођачке невоље Иштван Билицки.
Милорад Митровић
