Слободан Живовић из Лукићева засејао је кукурузом 150 хектара земљишта. Очекује 10 тона по хектару, што је за трећину више од просечног приноса на српским њивама.
"Са овом годином извлачимо неку нулу у односу на прошлу годину, јер цена од 13 динара која је тренутно је стварно пресмешна и са том ценом нама би требао кукуруз да роди 17, 18 тона по хектару што није могуће без наводњавања", објашњава Слободан Живовић, пољопривредник из Лукићева.
Била смешна или не, ту цену ће пољопривредници морати да прихвате, јер већина нема где да чува жито. Ко има, треба да сачека.
"Цена кукуруза се ближи неком свом апсолутном минимуму, она ће можда још у наредних месец или два бити још нешто мало нижа од ове, у сваком случају у зависности од тога шта ће се дешавати на светском тржишту, али дефинитивно ово је ниска цена. Она ће расти, но када говоримо о расту свакако не свакако не треба очекивати да ћемо имати кукуруз од 18 динара или преко тога", истиче Вукосав Саковић из Фонда за жита Србије.
Решење је, кажу агроекономисти, да се изграде нови силоси, јер тренутни са капацитетом од пет милиона тона нису довољни. Да више не би долазили у ситуације да их откупљивачи уцењују, произвођачима саветују удруживање у задруге.
"Да заједно инвестирају у скадишне капацитете како би суверено могли да владају, да праве тржишну стратегију и да контролишу своју робу у сопственим складиштима са једне стране или можда ће мало анахроно звучати да се врате на онај стари систем бербе кукуруза у клипу да га смештају у своје чардаке и да на тај начин располажу својом робом у сваком тренутку", каже Жарко Галетин, агроекономски аналитичар.
Стручњаци кажу да би смештај житарица и одређивање цена били далеко коректнији када би поново добили закон о јавним складиштима. Он је и био донет пре пет година, али ретко ко се држао тог закона. Многи велики играчи ухваћени су у томе да су трговали записима о роби која заправо и није постојала у јавним складиштима.
(РТС)
