Љути чен Михокових у теглицама  осваја Балкан

Пролећни бели лук из атара севернобанатског села Врбице има заштићено географско порекло, а пољопривредно газдинство Арпада Михока и његових синова, отишло је корак даље - кренуло је у справљање прерађевина које имају намеру да претворе у бренд, за шта сировине узгајају на два хектара!
Arpad Mihok  Foto: Dnevnik.rs
Фото: Арпад Михок Фото: Дневник.рс

Прерађевине од белог лука газдинства Михок већ се шире Балканом, а справљају се по старој породичној рецептури која се у овој фамилији практикује више од два века.

Носиоци газдинства Михок су Арпадови синови, али Арпад им помаже пуном паром.

Старији Золтан је ангажован као хуманитарац и тренутно је у Бурми, па када већ помаже по свету дошао је до тога да неке од идеја преточи и за помоћ Врбици где су му породични корени, а млађи Миклош је остао на газдинству и активно се бави паорлуком.

Арпад је био војно лице док се није вратио кући, па најпре подигао један хектар воћњака, а остао веран и традицији производње белог лука, по којој је Врбица некада била позната широм Југославије.     

- Производимо искључиво пролећни бели лук, који су наша породица и друге породице које су се некада населиле у Врбици донели са собом из предела Токајског виногорја - прича Михок. - Врбички пролећни бели лук нема генетских модификација, није укрштан са другим семенима, него је остао као некада, како су га наши преци донели. Зато смо и успели пре три године да врбички бели лук добије заштићено географско порекло.

- Да би нешто постигли више у пласману кренули смо у прераду справљањем производа који су добра допуна на трпези, као што су паста од белог лука, укисељени бели лук и још понешто, а у наредном периоду намеравамо и радимо на томе да правимо уље од белог лука које би се користило као зачин храни - каже Михок.

Прераду белог лука газдинство Михок је отпочело пре три године, али Арпад указује да све што се започне код нас, поготово из мале средине каква је и Врбица, треба да прође кроз лавиринт администрације, тако да засад још немају регистровану фирму, што је у току, па се финални производи на бази белог лука справљају у оквиру газдинства.

- Већ смо покренули поступак да заштитмо наше производе и региструјемо фирму за производњу, за коју се надамо да ће имати пласман на нашем тржишту, али и иностранству. Већ су прве количине отишле за Мађарску, Бугарску, Румунију и Македонију. Интересовања има, али и специфичних захтева па се томе прилагођавамо. У преради не користимо никакве конзервансе, него су све природни састојци, а и код производње белог лука практично је коришћење заштитних средстава минимално, само приликом садње. Желимо да у наредном периоду у потпуности пређемо на органску производњу белог лука, који узгајамо на два хектара- објашњава Михок.

Од рода са садашње површине од два хектара под белим луком газдинство Михок само за сопствене потребе одабира садни материјал за наредну сезону, већину прерађује и пакује у теглице, или продаје у мањим паковањима од пола килограма и плетеним венцима.

- Продаја у венцима је већ полупроизвод, а посебно сам се базирао на то да мала паковања од пола килограма понудим преко удружења пензионера. Пензионери су махом са слабијим примањима, па сам им преко удружења понудио тако прикладно паковање за 100 динара, што је повољна цена и могућност да се људи снабдеју. За разлику од белог лука из јесење садње, врбички пролећни бели лук може у остави и на прикладном месту на промаји да стоји до јуна идуће године, за разлику од јесењег који треба потрошити у року од два -три месеца, јер пропада - напомиње Михок.

За произвођаче пролећног белог лука у Врбици сезона је била изузетна, ако се изузму проблеми којих је било након садње, јер 40 дана није било кише. Михок указује да је потом наишао кишни период од скоро два месеца, што је изискивало ангажовање више сезонске радне снаге, па је трошак вађења белог лука био скоро троструко скупљи него иначе.

Фото: privatna arhiva

- Садња пролећног белог лука обично креће средином јануара, чим временске прилике дозволе, јер може поднети и до минус осам степени, не смета му та хладноћа, а ченови се морају засадити најкасније до краја марта. Искуство је да код касније садње нема успеха. Садња се обавља ручно, мора се пузити на коленима јер другачије није могуће, а на сваких пет центиметара треба убости један чен. Нисам рачунао колико ченова треба за једно јутро или хектар, али сам пребројао да у ред дуг 300 метара засади се око 6.000 ченова. Један радник у току дана успе да засади два реда, забоде 10.000 до 12.000 ченова, што је јако напоран физички посао. Против корова користи се шпартање, али мора се проћи и мотиком. Без мотике нема врбичког белог лука - категоричан је Михок.

Сезона вађења белог лука је у другој половини јула, али ове сезоне са вађењем се морало кренути раније зато што је било доста падавина па да се главице не би распукле.

Цена врбичког белог лука ове сезоне је релативно добро кренула, јер се килограм на велико продаје преко два евра, мада је то према мишљењу Михока мало, јер је реална цена која је исплатива око три евра. Газдинство Михок, уз додатни ангажман на преради, нада се бољој заради од белог лука.

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести