– У јесењим месецима 2019. године извоз јабука био је повећан 15 одсто, чак два и по пута порасла је потражња на страним тржиштима за кајсијама, а између 30 и 40 одсто више су се тражиле вишње, и то не само индустријске већ и свеже, што указује на то да у јабуке, кајсије и вишње вреди улагати – наглашава проф. др Кесеровић, али подвлачи да приликом подизања нових плантажа будући воћари треба да бирају сорте тог воћа отпорне на зимске услове у равници.
Јабука смо у 2018. години, подсећа он, имали 400.000 тона, а кајсија 35.000 тона.
По његовим речима, сезона 2019. била је лоша за трешње због честих киша током априла и маја, услед чега је род попуцао, па је узбрано између 12.000 и 13.000 тона, а само годину раније трешања смо имали 20.000 тона.
Осим трешања, проф. др Кесеровић каже да су нам и брескве биле подбациле због гљивичне болести.
– Недостају нам крушке, дуње и ораси, који се могу гајити око Фрушке горе, на Телечкој и Тителској висоравни, али и код тог воћа треба користити сорте отпорне на ниске температуре. Наше малине и даље су тражене у свету и налазе се међу десет домаћих производа који имају купце ван земље, али се показало да оне нису за низију, већ да их треба гајити у централним деловима земље, па се треба окренути јагодама. Боровница, исто, није погодна за равничарски крај, премда је исплатива – каже Кесеровић, наводећи да има воћара који крче воћњаке вероватно због лошег избора сорти и изостанка зараде па се зато треба информисати о томе шта садити приликом подизања нових плантажа.
Показало се, наглашава наш саговорник, да воћари који имају велике површине јабучњака одлично привређују и директним извозом јабука снабдевају чак и купце у Великој Британији и скандинавским земљама, док мали произвођачи немају директне извознике већ јабуке на инотржиште продају путем посредника, који спуштају цену производа те немају одгокварајућу зараду па им је помоћ државе неопходна.
Сложена земљорадничка задруга „Воћар” из Старог Сланкамена на лагеру има 8.000 тона јабука, од чега је већ ка руском тржишту отишло 1.000 тона.
Менаџер продаје Никола Лончар каже да очекују фебруар, када потражња за јабукама знатно порасте, али да сада испоручених 1.000 тона јабука не могу да наплате код домаћих извозника.
– Десетак извозника који су остали да се баве извозом воћа послују с губицима, па чекамо на новац већ неколико месеци, премада су Руси јабуке платили за неколико дана по њиховом пријему. Килограм јабука на велико тренутно кошта око 40 евроценти – наводи Лончар, и каже да им добра цена ништа не значи јер новац дуго чекају, а презадужени су високим трошковима производње.
– Држава би требало првенствено да помогне у делу који се односи на укидање Уредбе о извозу воћа које, по том документу, могу продавати на инотржиште предузетници који имају хладњаче од 500 тона запремине. Тим прописом угашен је посао великог броја мањих трговаца воћа на страним тржиштима и допринео да домаћи воћари, између осталог, дуго чекају док не скупе довољну количину воћа за пуну хладњачу – каже проф. др Кесеровић.
З. Делић
