То ће воћарима у комерцијалној производњи користити да би избегли штету, јер сада, као и лане, због мраза трпе они који су посадили воћњаке под кајсијама“, каже проф. др Зоран Кесеровић председник Војвођанског удружења воћара. Међутим, картом воћа, каже проф. Кесеровић, воћари се неће присиљавати, да морају обавезно гајити оно које је у мапи и означено.
„Оставиће им се слобода избора, али ко озбиљно желе да се баве воћарством мапа ће му користити због приноса и да би се избегле штете које могу бити огромне уколико се воћарством баве навелико“, каже проф. Кесеровић.“Претпоставља се да ће, када се карта воћа уради, и државне службе у намери подстицања производње давати субвенције на основу унетих података,па се очекује да без субвенција остану они који воће буду садили по свом, јер не вреди улагати у нешто што не успева.“
По речима проф.др Кесеровића до 2020. године наша земља би требала да добије карту воћарства у чију изради је Министарство пољопривреде , водопривреде и шумарства анагажовало три пољопривредна факутета у Новом Саду, Београду и у Чачку, али ће у мапирање бити укључене и локалне самоуправе и пољопривредне стуручне службе.
Малине у Панонији
Изради карте воћа највише су се обрадивали малинари на подручју општине Оyаци, где од пре десетак година има између 250 и 300 хектара малињака у којима доминирауј пољске сорте.Председник Удружења малинара, чије је седиште у Раткову, Милош Милутиновић каже да овесорте боље успевају на подручју оyачке општине него у Пољској.„Када се мапа воћа уради сазнаће се да је и Бачка погодно за узгој малина као што је то и југ Србије где успевају друге сорте малина “виламет” и “минер” , па не можемо бити једни другима конкуренција“, истиче Милутиновић.“До сада се о Војводини говорило као о житници која може да нахрани Европу, па мапа воћа треба да покаже да у равници успевају и друге кулутре, а не само кукуруз, сунцокрет…. Очекујемо да после мапирања будемо подржани од државе, ради ширења производње .“
На подручју Пољопривредне службе Нови Сад која покрива више општина највише се гаји јабука, па је тако на 80 одсто воћњака под овим засадом где се саде различите сорте. И околина Суботице, Хоргоша и подручје дуж мађарске границе такође је под јабукама, што је и препорука стучњака. Али у Пољоприведној служби Суботице као и и оне у Новом Саду кажу да је интересовање за садњу лешника порасло од како је италијански кондиторски произвођач “Фераро” почео да откупљује лешнике и тражи коперанте по Србији.
„Младих засада лешника има на подручјима ове две службе, а какав ће род бити видеће се тек за неколико година , јер пун профит стиже тек после десет 11. година. С друге стране струка каже да су оранице за лешник најбоље у западној Бачкој око Куле , Сомбора …“, кажу у Пољопривредној стручној служби Суботице.
З. Делић
