Годишње од прераде кукуруза у погонима “Митросрема”изађе инстант паленте око 60 тона, а технолог у фабрици Гордана Славић, каже да би годишње могли чак 500 тона истант паленте да се из Сремске Митровице извезе на ино тржиште.
„Углавном смо сада орјентисани на домаће купце и нешто мање количине продамо и у земљама бивших југословенских република, Македонији, Босни и Херцеговини и Црној Гори.“
Осим инстант паланете, “Митросрем” производи и кукурузне пахуљице, брашно, корнифлекс, гриз и гриз који служи као додатак хмељу за производњу пива.
Изазов звани Русија
Директор Булић каже да би за “Митросрем” било интересантно руско тржиште са чијим фирмама имају одређене контакте и могли сарађивати.
„Имамо добар Унапред припремљен план реорганизације који се показао као остврљив па после више година можемо да кажемо да нам треба велико тржиште, а то је управо руско“, рекао је Булић.
„Обим производње зависи од године до године, али предузеће не ради пуним капацитетом, премда би гледајући могућности могли три до четири пута више да прерађујемо кукуруз у намиринице за људску исхрану. Лане смо произвели око 80 тона корни флекса а пре десетак година на тржишту смо имали и 300 тона“, казала је технолог Гордана Славић, предствајући предузеће на Дану добављача упрличеном ове седмице у Новом Саду у намери да се домаћа привреда међусобно повеже и стекну познаства за успостављању сарадње у трговању.
Како је истакла, од представника Развојне агенције Војводине упознати су о могућностима да добију субвенције, па ће видети на којим конкурсима ће учевовати. За “Мотросрем” је наважније, каже директор Ненад Булић да се одржао квалитет производа, и што је после грејс периода од годину дана од ове године почео да се примљујуе Унапред припремљен план реорганизације предузећа, који би требао да се спроводи у наредних неколико година.
Предузеће је почело да привређује 1974. за велико тржиште тадашње СФРЈ, па тако има 4.500 хектра земље и има заокружен циклус производње, сеје ратарске културе, прерађује кукуруз за људску исхрану, има фарму свиња (19.000 у производном циклусу) и мини кланицу.
З. Делић
