Мада ће се тек за неколико дана тачно знати колико су пролећни мраз и снег нашкодили уопште воћу, председник Удружење воћара Војводине и професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Зоран Кесеровић каже да се претпоставља да су касије страдале око 90 одсто, брескве између 50 до 60, колико и трешње у тек подигнутим воћњацима где није било биљне заштите.
Најпогубнији по воће били су мразеви који су се кретали од -2 степена Целзијусова па до -6, колико је било на северу Војводине.
– Сведоци смо климатских промена и од 2012. године, сваке године суочавамо се са снегом крајем марта и високим температурама током зимских месеци – наводи проф. др Кесеровић. – Топло време убрзало је током марта цветање кајсија, бресака и трешања, које су тренутно у фази прецветавања. Једини начин да се то воће спасе у условима хладноће, снега и температура у минусу је задимљавање, ветротурбине и антифрост-систем, за чију куповину држава воћарима даје подстицаје, као и да се воћњаци кајсија, бресака и трешања подижу у виноградарским зонама на вишој надморској висини.
Страдале ране сорте јабука
На плантажи јабука у Старом Сланкамену страдале су ране сорте јабука.
Директор Земљорадничке задруге Никола Котарац казао је да се тек очекују анализе о томе у којој мери је снег оштетио нови род јабука.
– У наредним данима, када дневна темепратура буде око и изнад десет степени, знаћемо у којем обиму су снег и ниске темературе нанели штету воћу – навео је он.
Проф. др Кесеровић каже да воће због ћуди климе трпи сваке године велику штету, што нашој земљи односи од 80 милиона евра до чак 200 милиона прихода.
– Једини лек да се воће спасе крајем марта, али и у наступајућим месецима, јесте заштита и ништа друго – истиче проф. Кесеровић.
Што се тиче другог воћа, јабука, вишања, крушака, шљива, он каже да није страдало због снега јер су те воћке тек у фази рачветавања, али и да за њих важи исто правило: треба пажљиво бирати подручја где се ће подизити засади и водити рачуна о заштити.
И колико год воћарима снег и ниске темературе кваре посао, ратари који су јесенас посејали пшеницу имају разлога да буду задовољни. Пшеница је, у добром стању, а снег добро дође да се биљка заштити и истовремено добије влагу.
– Мало нас је снег изнедадио крајем марта, али мразеви и минус нису велики, па пшеници годи да добије влагу – казао је председник Савеза пољопривредника Баната Драган Клеут.
Једино их је, каже, снег омео у предсетвеним припремама, али не у значајној мери јер су оранице мање-више припремљене, мада оптимални рок за сетву тек следи за десетак дана.
Директор Удружења „Жита Србије“ Вукосав Саковић је рекао да неће бити штете за ратаре, односно озиме усеве.
– Пшеница ће проћи без озбиљнијих последица, а уљаној репици је више сметао мраз претходних дана него овај снег који је пао – казао је Саковић, и додао да ипак ово није први пут да је у марту пао снег.
Истакао је да ће тај снег помоћи да земља надокнади недостатак зимске влаге и да неће представљати опасност за пролећну сетву јер је она још у припреми.
З. Делић
