Научни саветник новосадског Инсистута за ратарство и повртарство у Одељењу за стрна жита др Радивоје Јевтић каже да је прошле године било посејано приближно исто и једног и другог семена, али да има претпоставки да на ораницама буде и 60 одсто недекларисаног семена.
„Имамо примере, да не спомињем одакле и ко су произвођачи, који су посејали сопствено семе жита на 20 јутара, па у жетви нису добили ни килограм рода“, каже др Јевтић, сматрајући да паори не треба да штеде на семену јер је од декларисаног семена добар принос, уз агротехничке мере, загарантован.“ Не разумем произвођаче који радије сеју своје семе уместо да га купе, пошто је у трошковима сејања жита куповина семена најнижи у односу на остале, свега седам одсто.“
Он наводи да би и држава требало да поведе рачуна о томе које семе у сетви користе регистрована газдинства. Пољопривредним произвођачима се, казао је Јефтић, саветује да користе декларисана семена добијена из усева који су током године контролисани од пољопривредних служби на присуство болести, корова и штеточина.
Пољопривредни инжењер из Пољопривредне стручне службе Нови Сад Татомир Срђанов каже да се годинама однос употребе једног и другог семена не мења, и да се пођеднако сеју. „Знају пољопривредници одлично шта су предности декларисаног и сопственог семена, али се држе сопствене рачунице“, каже Срђанов.
Прете и болести
Саветодавац за заштиту биља Љиљана Јеремић упозорила је на то да неки произвођачи сами третирају своје семе с тавана фунгицидима што, ако се лоше уради, опет доводи до појаве болести.Она је објаснила да је главница пшенице болест која се најчешће јавља ако се користи семе које није добро заштићено фунгицидима. Биљка заражена главницом се не препознаје лако све до класања.
„Заражени класови су ужи и дужи, тамноплавичасте боје“, рекла је Љиљана Јеремић.“Цео клас је више растресит, плевице су потиснуте у страну, зрна су буретаста. Унутрашњост зрна је преобрађена у брашнасту масу, црних спора. При сетви зрна се лако распукну и ослобађају се телеутоспоре које доспевају на зрно и заражавају га.“Она је нагласила да пшеница заражена главницом не сме да се користи за исхрану људи и животиња.
„Телеутоспоре се задржавају на зрну. Отпорне су на мраз и могу остати клијаве током складиштења пшенице и неколико година“, објаснила је она.
По његовим речима, килограм декларисаног семена у зависности од сорте, кошта од 36 до 60 динара па када се сума помножи с 200 до 250 килограма семена, колико треба по хектару, произвођачима треба од 10.000 до 12.000 динара да би посејали хектар пшенице.
„На подручју новосадске Пољопривредне станице, која обухвата девет општина, жито ће заузети око 45.000 хектара, што је вишегодишњи просек, премда је лане под пшеницом било око 35.000 хектара. Више жита ће бити посејано и у другим регионима па ће, очекивања су, Србија сетву завршити с више од 600.000 хектара посејаног жита на подручју целе земље.“
З. Делић
