Овдашњи пољопривредници су остваривали рекордне резултате, па није била реткост да се са једног хектара скине и 80 тона слатког корена, али је онда дошло до потреса на светском тржишту шећера, па су и површине под шећерном репом драматично смањене.
Ипак, ових дана резултати са поља под шећерном репом, засејаном на сировинском подручју наше најстарије шећеране, фабрике шећера у Црвенки, која је власништво грчке компаније „Хеленик шугар”, најављују изузетно добре овогодишње приносе краљице ратарских усева. Како се очекује, кампања прераде ће потрајати нешто дуже од прошле сезоне, па ће тако кречне пећи, потпаљене по 109. пут радити све до половине децембра. У овој шећерани кажу да је, након стабилизације светског тржишта шећера, дошло до раста површина засејаних шећерном репом, па је на њиховом подручју чак 50 одсто више поља под слатким кореном у односу на прошлу годину.
На такозваним горњим теренима сомборског атара један од највећих произвођача шећерне репе ове агропроизводне године је компанија „Метеор комерц“ на чијих 340 хектара под слатким кореном је кампања вађења шећерне репе увелико одмакла. Неповољне временске прилике у ранијим фазама раста, узроковане климатским променама, ипак нису омеле ратаре ове компаније да остварују солидне приносе, па ће по првим проценама просечан принос по хектару обрадиве површине бити на нивоу од 70 тона, коју „Хеленик шугар” ове, баш као и прошле године плаћа 34 евроцента.
Поред производних, очекивањима и добрих пословних резултата „Метеор Комерца“ доприноси пре свега дигестија овогодишњег рода са његових њива, већином лоцираних у катастарској општини Станишић, која је у просеку преко 17, 2 одсто, што гарантује и исплату бонуса црвеначке шећеране од једног евра, која се исплаћује у случају да садржај шећера у репи прелази 15,5 одсто.
Модерна шећерна репа датира из средине 18. века из Шлезије када су научници пронашли нови начин за екстракцију шећера. Андреас Марграф је још 1747. године изоловао шећер из корена шећерне репе где је пронађен у концентрацији од 1.3-1.6 одсто чиме је показао да се шећер може екстрактовати из шећерне репе у истој количини као кад се добија из шећерне трске. Од отварања прве фабрике за производњу шећера из корена репе 1801. године у пруском граду Кунерн, прошло је јако дуго времена, па је и кроз селекцију количина шећера у репи расла до данашњих фантастичних 20 одсто.
Имајући у виду стабилизацију тржишта, благи опоравак откупних цена, као и намеру шећеране у Црвенки да и наредне сезоне изађе у сусрет ратарима и бесплатно им поклони половину потребног семена за заснивање нове производње, не треба сумњати да ће шећерна репа потпуно заслужено поново вратити свој статус краљице војвођанских, па самим тим и западнобачких поља.
Текст и фото: М. Миљеновић
